Латентна топлота

Латентна топлота означава количину енергије коју хемијска супстанца прими или преда околини током фазног прелаза у друго агрегатно стање, при чему температура супстанце остаје непромењена. Примери оваквих процеса су топљење леда и кључање воде.^[1][2] Овај израз је први поменуо Џозеф Блек око 1750, при чему латинска реч latere значи сакривен.

Две најважније латентне топлоте су латентна топлота топљења и латентна топлота топлота испаравања. Ови термини описују проток енергије када супстанца мења своју фазу: чврсто тело → течност → гас.

У оба случаја промена је ендотермичка, што значи да систем апсорбује енергију при промени од чврстог стања ка гасовитом. Ако се промена одвија у супротном правцу, она је егзотермичка (процес ослобађа енергију).

Следећа табела садржи латентне топлоте и температуре фазних прелаза неких често коришћених гасова и течности.

Следећа емпиријска приближна формула се може употребити за израчунавање латентне топлоте кондензације воде у опсегу температура -40 °C до 100 °C:

L(T)=-0,0000614342 T³+0,00158927 T²-2,36418 T+2500,79^[4]

• Топлота топљења
• Топлота испаравања

• Clark, John, O.E. (2004). The Essential Dictionary of Science. Barnes & Noble Books. ISBN 978-0-7607-4616-5. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Perrot, Pierre (1998). A to Z of Thermodynamics. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-856552-9.