Летопис Хуна и Мађара

Дела Хуна и Мађара (лат. Gesta Hunnorum et Hungarorum) или (лат. Gesta Hungarorum (II)) је историјска хроника коју је писао Шимон из Кезе између 1282. и 1285. године и која је један од извора ране мађарске историје.^[1]

Настанак

Време писања ове хронике се процењује на основу чињенице када је Шимон боравио на двору краља Ласла IV и да је у хроници наведена битка код језера Ход из 1282. године, а да није наведена татарска инвазија из 1284/1285. године која је практично уништила део средњовековне мађарске краљевине. Ова хроника је у ствари наставак и проширење хронике Дело Мађара, писане око 1200. године. ^[1]

Садржај

Хроника обједињује легенде и историју Хуна и састоји се из два дела:

Легенде о Хунима (лат. Hunnish Chronicle) које су преношене усмено и оне које су записали разни историчари и из хронике Дело Мађара (лат. Gesta Hungarorum)^[1]
Историја Мађара и Крељевине Мађарске настављене од 1200. године, када је написана хроника Геста Хунгарорум, па до 1282. године, чији је аутор Magister P, па се наводи као Анониман (лат. Anonymous) у литератури.

Аутор

Шимон из Кезе је био дворски свештеник, хроничар и библиотекар у периоду од 1272. године до 1290. године. Путовао је широм тадашње територије Италије, Француске и Немачке, одакле је и скупљао литературу, записе као материјал за ову хронику.

По казивању самог Шимона, материјал за ову хронику је добио из немачких, италијанских и француских хроника, али је чињеница де је користио веома пуно и податке из већ постојећих мађарских хроника.^[1]

Издања

Хроника је први пут штампана и издата 1782. године у Бечу и Будиму. Своје следеће издање Дело је доживело 1833. године, а касније је још издато 1849. и 1862. године.

Ову хронику су уредили и превели за потребе Централног Европског Универзитета 1999. године Ласло Веспреми (László Veszprémy) и Франк Шер (Frank Schaer).