Летња офанзива ОВК

Летња офанзива ОВК
Део рата на Косову и Метохији
Време јун–август 1998. Место Косово и Метохија, СР Југославија Исход Пат позиција Територијалне промене ОВК заузима око 40 % Косова[1][2] Југословенске снаге поново заузимају већину источних градова[2]
Сукобљене стране
Ослободилачка војска Косова	СР Југославија
Команданти и вође
Исмет Јашари † Агим Челај † Исмет Тара Фатмир Лимај Агим Шала † Зафир Бериша	Горан Радосављевић Сретен Лукић Небојша Павковић
Укључене јединице
121. бригада 125. бригада 111. бригада 138. бригада	Војска Југославије Полиција Србије
Жртве и губици
непознато	17 погинулих

Летња офанзива ОВК (алб. Ofensiva verore e UÇK-së, лат. Letnja ofanziva OVK) била је велика офанзива коју је током лета 1998. године извела ОВК против Југословенске војске и Полиције Србије на Косову и Метохији.^[3]

Офанзива је започела када је ОВК прешла са герилских тактика на конвенционално ратовање.^[3] Овим су започели напади на градове и проширење контроле.^[2][1] До средине лета ОВК је контролисала око 40 % Косова и Метохије, успостављајући „оперативне зоне“, док је Југословенска војска успела да поврати контролу већег дела истока.^[1][2] Југословенски војници и полицајци су претрпели значајне губитке.^[2]

Након Другог светског рата, Косово је имало статус аутономне покрајине у оквиру Социјалистичке Републике Србије. ^[4] После Титове смрти 1980. године, југословенски политички систем се урушавао.^[5] 1989. године Слободан Милошевић је укинуо самоуправу Косова током анти‑бюрократске револуције.^[6] Иако је Косово било већински насељено Албанцима, имало је посебан значај за Србију.^[7] Срби су се осећали све маргинализованијим.^[8] По укидању аутономије, Срби и Црногорци су преузели власт уз учешће паравојних снага из Србије, док су Албанци били изоловани и отпуштени из државних служби.^[6]

1996. године, група албанских националиста формира ОВК и покреће герилски рат против ВЈ и МУП-а у Косову, са циљем отцепљења од Југославије. ^[9] У 1996. било је 31 напад; 55 у 1997; 66 у јануару и фебруару 1998. године. ^[9] Популарност ОВК је расла након убиства Адема Јашарија у марту 1998. у предграђу Призрена — што је довело до масовног придруживања младића његовој борби. ^[10]

Средином јуна ОВК приближава копаоници угља Белаћевац. МУП напушта објекат, а 22. јуна 1998. ОВК преузима контролу над рудником код Обилића. ^[11] Операција је угрозила енергетску инфраструктуру.^[12] Киднаповани су неки српски радници, а производња је обустављена. ^[13] Југословенске снаге, подржане оклопом, артиљеријом и тенковима, кренуле су 29. јуна у противнапад. ^[14][15] Дио ОВК се повукао, а други део је барикадиран у објектима правне службе рудника. ^[16][17] До 1. јула рудник је поново под контролом ВЈ и МУП-а.

У августу ОВК је покренула низ напада на полицију МУП-а. ^[18][19] Минерисали су путеве, постављали кућне замке, ископали ровове, поставили пунктове и бункере. ^[19] Географија Дренице је била погодна за заседе; Кристално су користили герилску тактику – напад и брзо повлачење – што је остављало полицијата без шансе да реагује. Укупно је погинуло 17 полицајаца. ^[18][19]

• Judah, Tim (2002). Kosovo: War and Revenge. Yale University Press.