Лига социјалдемократа Војводине (скраћено ЛСВ ) аутономашка је политичка странка у Србији . Актуелни председник странке је Бојан Костреш , који је наследио Ненада Чанка .[ 1]
Историја
Лого Лиге социјалдемократа Војводине до 2009 . године
На парламентарним изборима 2007. године је у коалицији са ЛДП -ом, ГСС -ом и СДУ -ом освојила 4 посланичка места у Народној скупштини Србије .
На парламентарним изборима 2008. године је у саставу Коалиције за европску Србију освојила 5 посланичких места у Скупштини.
На парламентарним изборима 2012. године је у саставу коалиције Избор за бољи живот освојила 5 посланичких места у Скупштини.
На ванредним парламентарним изборима 2014. године странка је изашла на изборе у коалицији са странком, Новом демократском странком — Зелени — Зеленим Србије , Заједно за Србију Душана Петровића , Демократском заједницом војвођанских Мађара , Заједно за Војводину и Демократском левицом Рома . РИК-у је била пријављена под редним бројем 11. под именом „Борис Тадић — Нова демократска странка — Зелени, ЛСВ — Ненад Чанак, Заједно за Србију, VMDK, Заједно за Војводину, Демократска левица Рома ”, странка је освојила шест посланичких места у Скупштини Републике Србије .
Идеологија
Позиционирана на левом центру на политичком спектру.[ 2] [ 3] Углавном је оријентисана на аутономизам ,[ 4] [ 5] [ 6] иако је класификована и као социјалдемократска [ 4] [ 7] [ 8] и регионалистичка .[ 9] Представља се као мултиетничка странка, а раније се залагала за стварање Републике Војводине .[ 10] Такође подржава феминизам и антифашизам .[ 11] Залаже се за приступање Србије Европској унији ,[ 12] [ 13] док се многи чланови ЛСВ залажу и за признање независности Републике Косово .[ 14] [није у датом извору ]
У Парламентарној скупштини Савета Европе ЛСВ је била повезана са Групом социјалиста.[ 15]
Циљеви
Залаже се за „право аутономног одлучивања о темељним пословима Војводине у оквиру Србије”, које је наводно укинуто после јогурт револуције 1988. и после уставних промена из 1990. године, које су наводно умањиле аутономију Војводине на „протоколарни минимум”.[ 16]
У децембру 1998. прогласила је да је њен политички циљ успостављање Републике Војводине у оквиру федерализоване Србије.[ 16] Последњих година углавном је одустала од идеје о Републици Војводини, али се и даље залагала за већи степен аутономије покрајине. У новембру 2011. функционерка Александра Јерков изјавила је да „Војводини треба више надлежности”, али да „нема потребе да буде република”.[ 17]
Председници
Бр.
Председник
Рођење—смрт
Почетак мандата
Завршетак мандата
1.
Ненад Чанак
1959—
14. јул 1990.
19. новембар 2022.
2.
Бојан Костреш
1974—
19. новембар 2022.
данас
Види још
Референце
^ „Bojan Kostreš novi predsednik LSV - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-11-19. Приступљено 2022-11-19 .
^ „Serbia” . European Forum for Democracy and Solidarity (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-06 .
^ Political handbook of the world 2012 . Tom Lansford. Los Angeles: Sage. 2012. ISBN 978-1-4522-3434-2 . OCLC 794595888 .
^ а б Orlović, Slaviša (2016). Socijalna demokratija u Evropi i koncept "dobrog društva" (на језику: српски). Belgrade: Friedrich Ebert Foundation. ISBN 978-86-83767-55-7 .
^ Dević, Ana (2002). „Prospects of multicultural regionalism as a democratic barrier against ethnonationalism: The case of Vojvodina, Serbia's Multiethnic Haven” . Center for Development Research (на језику: енглески): 23. doi :10.22004/AG.ECON.18756 .
^ Dragojević, Mila (2016). The politics of social ties : immigrants in an ethnic homeland . London: Routledge. стр. 111. ISBN 978-1-315-55424-2 . OCLC 958106949 .
^ Anastasakis, Othon (2017-04-19). „The five 'infections' of the social democratic 'family' in the Western Balkans” . openDemocracy (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-06 .
^ Nordsieck, Wolfram (2020). „Vojvodina/Serbia” . Parties and Elections in Europe . Архивирано из оригинала 27. 03. 2023. г. Приступљено 19. 3. 2020 .
^ Political autonomy and divided societies : imagining democratic alternatives in complex settings . Alain Gagnon, Michael Keating. Houndmills, Basingstoke, Hampshire: Palgrave Macmillan. 2012. стр. 196. ISBN 978-0-230-36532-2 . OCLC 812516096 .
^ Vance, Charles (2006). Managing a global workforce : challenges and opportunities in international human resource management . Yongsun Paik. Armonk, N.Y.: M.E. Sharpe. стр. 426. ISBN 978-0-7656-2016-3 . OCLC 169862710 .
^ Spalović, Dejan (2021-05-04). „Gde je nestala radnička levica” . Politika (на језику: српски). Приступљено 2022-03-06 .
^ „Political Parties: Serbia”. European Social Survey . 3 . 2020.
^ Cvejić, Slobodan; Spasojević, Dušan; Stanojević, Dragan; Todosijević, Bojan (новембар 2020). „Electoral Compass 2020, analysis of the political landscape in Serbia” (PDF) . library.fes.de . Heinrich Böll Foundation.
^ „Čanak na sastanku sa Kurtijem pitao za sudbinu nestalih na Kosovu” . N1 . Приступљено 2. 9. 2023 .
^ „Mr Bojan KOSTREŠ (Serbia, SOC)” . Parliamentary Assembly of the Council of Europe . Приступљено 29. 7. 2023 .
^ а б Попов, Душан (1999). Енциклопедија Новог Сада бр. 13 . Нови Сад: Прометеј. стр. 40—41.
^ „Traži da Vojvodina bude republika” .
Спољашње везе