Лишманијаза
Лишманијаза или лајшманијаза је болест чији су узрочници праживотиње паразити из рода Leishmania, а шири се уједом једне посебне врсте пешчане мушице.[1] Болест се јавља на три различита начина: као кутана односно лајшманијаза коже, као мукокутана односно лајшманијаза коже и слузнице или као висцерална односно лајшманијаза трбушних органа.[1] Код кожне форме се јављају чиреви на кожи, док се код мукокутане форме јављају чиреви на кожи, у устима и носу, а висцерална форма започиње чиревима на кожи, па се касније јављају температура, смањен број црвених крвних зрнаца и увећање слезине и јетре.[1][2] Узрочник инфекције код људи је више од двадесет врста Leishmania-е.[1] Међу факторима ризика су: сиромаштво, потхрањеност, крчење шума и урбанизација.[1] Све три врсте се могу дијагностиковати посматрањем паразита под микроскопом.[1] Поред тога, висцерална болест се може дијагностиковати путем тестова крви.[2] Делимична превенција лајшманијазе је спавање испод мрежа које су третиране инсектицидом.[1] Међу другим мерама налазе се распршивање инсектицида да би се убиле пешчане мушице и лечење људи у почетним фазама болести како би се спречило даље ширење.[1] Врста терапије се одређује на основу тога како је болест добијена, према врсти Leishmania-е, као и у зависности од врсте инфекције.[1] За висцералну болест се могу користити неки од следећих лекова: липозомни амфотерицин Б,[3] комбинација петовалентног антимона и паромомицина,[3] као и милтефозин.[4] Код кутаног облика болести делотворни су лекови паромомицин, флуконазол, или пентамидин .[5] Тренутно је инфицирано око дванаест милиона људи[6] у око деведесет и осам земаља.[2] Сваке године дође до појаве око два милиона нових случајева[2] и између двадесет и педесет хиљада смртних случајева.[1][7] Око двеста милиона људи у Азији, Африци, Јужној и Централној Америци, као и јужној Европи живи у подручјима где је болест уобичајена.[2][8] Светска здравствена организација је добила попуст на неке лекове за лечење ове болести.[2] Болест се може јавити и код извесног броја животиња, укључујући псе и глодаре.[1] Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia