Ловинац
Ловинац је насељено мјесто у Лици и средиште истоимене општине, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска. ГеографијаЛовинац се налази 20 км сјеверозападно од Грачаца и 35 км југоисточно од Госпића. Место се налази на главној прузи и има жељезничку станицу. ИсторијаЛовинац се својим именом појављује већ у 14. вијеку када се у литератури спомиње племићка породица Ловинчић која је, на данашњем подручју Светог Рока, имала утврђени град Ловинац (Lovynecz).[1] Изнад самог мјеста Ловинац су рушевине средњовјековног града Ловинца а има и налаза из римског доба. У средњем вијеку Ловинац су посједовали племићи Ловинчићи. Од почетка 16. вијека припадао је бану Ивану Карловићу. Турци га освајају око 1522. године. Након изгона Турака 1689. насељава га буњевачко становништво.[1] Насеља су се формирала углавном током 18. вијека када се стабилизовала насељеност. Већина данашњих насеља налази се у близини некадашњих средњовјековних градина.[1] Манојло Грбић у "Карловачком владичанству", 1.књига, на стр. 246 наводи: Године 1701. пошаљу из Граца у Лику грофа Антона Коронинија и барона Фридриха Рамшисла, као коморске комесаре, да проведу нову управу. Ови људи, не познавајући ни народа ни народног језика својом неспретношћу и надутошћу, раздраже Бунијевце у Ловињцу, те ови скоче на повјеренике и на њихову пратњу, а повјереници даду се у бијег. Бунијевци натисну за њима, стигну их у Рибнику код Госпића и то у цркви, гдје оба именована повјереника закољу на самоме олтару. Сењски бискуп, Мартин Брајовић, буде одређен, да умири народ и да пронађе кривце. Бискуп оде у Лику, па ни пет ни шест, него обијди митрополита Атанасија, да је он кумовао овој буни, па предложи да се владици забрани за свагда долазити... Мештани Ловинца су 1895. и 1896. године помогли Фонд "Св. Саве" са прилогом. Били су то: поп Михајло Медаковић, Нико Омчикус поштар, Ђуро Мишчевић трговац, Милева Медаковић попадија и Ана Узелац супруга чиновника.[2] Читаоци претплатници и помагачи листа "Српско коло" из Загреба, били су 1905. године: трговац Мишчевић и поједини чланови тамошње "Народне дионичке штедионице". Дугогодишњи поштар Омчикус се јавља и као поседник, а трговац Мишчевић изабран је 1910. године за посланика на српском црквено-народном сабору у Карловцима. Они су били покретачи акције у јавности да се у Ловинцу подигне прва српска православна црква. До тада су морали ићи у Кик или Плочу.[3] На првим парламентарним изборима у Краљевини СХС 1920. године у Ловинцу су тријумфовали Хрвати Радићевци. Резултат је био следећи: Хрватска сељачка странка - Стјепана Радића 367 гласова, радикали 44, демократе 35 а КПЈ - само 34 освојена гласа.[4] Ловинац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Грачац. СтановништвоПрема попису становништва из 2001. године, насеље Ловинац је имало 288 становника.[5] Према попису из 2011. године, насеље Ловинац је имао 257 становника.[6]
Попис 1991.На попису становништва 1991. године, насељено место Ловинац је имало 533 становника, следећег националног састава: Познате личностиРеференце
Спољашње везе |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
