Локалитет Ланиште у селу Корлаће код Рашке

Локалитет Ланиште у селу Корлаће код Рашке
Опште информације
Место	Корлаће
Општина	Рашка
Ентитет	Србија
Држава	Србија
Координате	43° 23′ 18″ С; 20° 37′ 31″ И / 43.3882539° С; 20.6253235° И / 43.3882539; 20.6253235
Врста споменика	споменик културе
Време настанка	од 2. до 4. века
Тип културног добра	Непокретно културно добро

Локалитет Ланиште у селу Корлаће код Рашке је под заштитом Завода за заштиту споменика културе Краљево.^[1] С обзиром да представља значајну историјску грађевину, проглашен је непокретним културним добром Републике Србије.^[1]

Велики број налаза са овог локалитета је изложено у склопу сталне поставке Народног музеја Краљево.

Ланиште се налази у селу Корлаће на потесу Луг у близини насеља Баљевац. Археолошко налазиште се простире на ниској речној тераси на десној страни Ибра.^[1] Локалитет су открили мештани 1971. године, ископавајући земљу за циглу. Наредне године Завод за заштиту споменика из Краљева спровео је прва истраживања овог локалитета.^[2] Према истоку Ланиште је ограничено насипом за железничку пругу. Археолошко налазиште представља земљиште које се интензивно обрађује, а на њему је истражена некропола за коју је утврђено да је настајала у периоду од 2. до 4. века. Током првих истраживања седамдесетих година откривена су четири гроба, а у три од та четири гроба су пронађени и гробни прилози, углавном украсни делови одеће и накит. Они су датовани у 4. век. У четвртом гробу, који је и најбоље очуван, пронађени су и новац и керамички материјал. Недостају луксузни предмети, израђени од племенитих материјала. Униформност у начину израде предмета указује на постојање локалних радионица за њихову израду, које су своје предмете правиле по узору на увезене примерке.^[1][3][4] У овим, прво откривеним гробовима су сахрањени староседеоци романизовани крајем 3. и у 4. веку, који су живели у рударском насељу у близини. При анализи нађеног материјала, приметни су и извесни готски утицаји, нпр. обликовање трна на алкама бронзаних пређица у виду животињске главе. Ово међутим није довољан доказ о промени етничког састава становништва у овом периоду.^[1][5]

Каснијим истраживањима Ланишта, извршеним почетком 21. века, на свега 80 метара квадратних откривено је укупно 14 гробова. Некропола је формирана на редове, са размаком од 1,5 до 2 метра између редова. Покојници су сахрањивани у дрвене ковчеге. Гробови су оријентисани у правцу северозапад-југоисток. Током 2002. године пронађени су и први гробови са кремацијом. У гробним јамама су откривени предмети карактеристични за 2. век. Међу њима је бронзани ас Марка Аурелија и квадранс из доба Трајана. Присуство Трајановог квадранса сведочи о вези рудоносних подручја са Римом и о присуству званичних службеника Царства на овом подручју, чија је делатност била повезана са фискалним и царинским пословима везаним за рударство. По карактеристикама укопи са спаљеним остацима подсећају на рани облик гробова староседелачког становништва у Улпијани, Доклеји, Малој Копашници и Домавији. Дакле, захваљујући новијим истраживањима и новцу пронађеном на Ланишту може се закључити да постоји и ранији слој некрополе, односно да је ова некропола коришћена за сахрањивање у периоду од 2. до 4. века. Гробови са кремацијом припадају старијим слоју и потичу из 2. века, а они у којима су покојници инхумирани припадају 4. веку.^[6][7][8][9]

Анализом посмртних остатака у 14 пронађених гробова утврђено је да три скелета припадају деци, један субадулту женског пола, четири тројици одраслих мушкараца и три одраслим женама. Поред њих, ту су и фрагменти скелета из девастираних укопа. За остале скелете није било могуће утврдити пол, али се тај закључак може извести на основу гробних прилога: у гробовима особа женског пола пронађен је накит, па је вероватно да су гробни прилози у виду пехара, чаша и новца били похрањени у гробовима мушкараца. Ентезопатије указују на наглашену физичку активност током живота, што је вероватно било у вези са радом у рудницима на Копаонику, активним у времену из ког потиче овај локалитет. Анализа зуба указује на лоше дентално здравље свих индивидуа, што је довело и до антеморталног губитка зуба.^[10]

Саставни део локалитета је и објекат танких зидова и димензија 2,2х0,8 метара. Претпоставља се да је ово била керамичка пећ.^[2] На уништеном делу некрополе (некропола је оштећена током њеног откривања 1971. године) пронађено је више тзв. случајних налаза: наруквица, украсних и функционалних делова одеће (од бронзе), лончића, шоља, посуда и здела (од печене земље).^[11] Ова некропола сведочи о насељености долине ибарске комуникације (пута кроз Ибарску котлину) у време позне антике. Са друге стране, карактер евентуалне насеобине у близини некрополе Ланиште још увек није познат, то јест неопходно је извршити даља истраживања. У сваком случају долина Ибра и Копаоник су били значајна рударска област у касној антици. Економски просперитет захваљујући рударству се огледа по комадима накита и појасним копчама који су се налазили на покојницима у тренутку сахране, што се највише примећује у групи гробова са врло богатим гробним инвентаром, који чине између осталог и луксузни примерци накита, а пре свега златне и коштане огрлице уз прилог сликаног крчага врло кавлитетне израде. Са друге стране, одсуство луксузних материјала у гробовима који потичу из 4. века, одржава време економске немоћи и кризе, која је захватила простор Римског царства у његовом позном периоду.^[12][13]

У централни регистар овај локалитет је уписан 10. априла 2018. под бројем АН 192, а у регистар Завода за заштиту споменика културе Краљево 23. марта 2018. под бројем АН 34.^[1]

• Корлаће
• Завод за заштиту споменика културе Краљево

• В. Богосављевић, Ланиште код Баљевца, касноантичка некропола, Рашка баштина 3, Краљево 1988, 15—34.
• В. Богосављевић Петровић, Структура античког становништва у долини Ибра, Рад Драгослава Срејовића на истраживању античке археологије (ур. Никола Тасић), Крагујевац 2003, 191—209.
• В. Богосављевић Петровић, Археолошка ископавања на подручју Рашке, Рашка: часопис за књижевност, уметност, науку и културу 31 (36/37), Рашка 2001, 207—216.
• С. Спасић, Налази новца на античкој некрополи Ланиште код Баљевца, Наша прошлост 6, Краљево 2005, 117—139.
• П. Радовић, Антрополошка анализа инхумираних скелетних остатака са античке некрополе Ланиште код Баљевца, Наша прошлост 13, Краљево 2012, 53—77.