Лука Павићевић
Лука Павићевић (Титоград, 17. јуна 1968) је бивши српско-црногорски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер.[1] Играо је на позицији плејмејкера. Клупска каријераПавићевић је каријеру почео у Будућности, да би 1985. године отишао у Сједињене Америчке Државе и играо две године у универзитетској лиги (НЦАА) за Универзитет Јуту. Највише успеха као играч имао је у сплитској Југопластици са којом је четири пута освајао Прву лигу СФРЈ (1988, 1989, 1990 и 1991) и три пута Куп европских шампиона (данас Евролига; 1989, 1990, 1991). Због почетка рата у Хрватској 1991. године напушта Сплит.[2] Такође, у каријери је играо још за Цибону, Раднички, Пролетер, ФМП, Црвену звезду, Беобанку, Нахарију (Израел), Хонку (Финска), Шопрон (Мађарска), Анвил (Пољска), Работнички (Македонија) и Безансон (Француска). Тренерска каријераКлупскаТренерску каријеру је 2003. године започео у ОКК Београду.[3] У сезони 2004/05. је тренирао КК Атлас који је довео до полуфинала домаћег Купа Радивоја Кораћа.[3] Са Хемофармом је у сезони 2005/06. стигао до финала Купа Радивоја Кораћа и полуфинала УЛЕБ купа.[3] У сезони 2006/07. тренирао је грчки Паниониос.[3] Крајем јуна 2007. године је постављен за тренера Албе из Берлина.[4] Лука Павићевић је на клупи Албе провео три и по године. У првој сезони на клупи берлинског клуба је освојио шампионску титулу, осму у клупској историји, и изборио учешће у Евролиги. У наредној сезони је у најјачем такмичењу на Старом континенту стигао до Топ 16 фазе Евролиге. У сезони 2009/10. је водио Албу до финала Еврокупа, где је поражен од Валенсије, а није успео да освоји титулу у Немачкој. Отказ је добио 22. јануара 2011. године, у моменту када се клуб налазио на четвртом месту немачке Бундеслиге са скором од 13 победа и шест пораза.[5] У новембру 2011. добија посао тренера француског прволигаша Шорал Роана.[6] По завршетку такмичарске 2013/14, у којој је Роан испао у други ранг такмичења, Павићевић је споразумно раскинуо уговор са клубом.[7] Крајем новембра 2015. преузео је подгоричку Будућност.[8] Са екипом Будућности је освојио Куп Црне Горе 2016. године.[9] Ипак, након неочекиваног пораза од Мега Лекса у полуфиналу плејофа Јадранске лиге, Павићевић је смењен 24. марта 2016. године.[10] У лето 2017. године преузео је јапански Токио Алварк. Са њима је два пута узастопно (2018, 2019) освојио првенство Јапана.[11][12] Напустио је Токио по окончању 2021/22. сезоне. РепрезентативнаБио је тренер кошаркашке репрезентације СЦГ до 20 година на Европском првенству за младе, 2005. године у Русији, са којом је освојио бронзану медаљу.[3] Такође је био тренер универзитетске селекције Србије са којом је освојио златну медаљу на Летњој универзијади 2011. у Шенжену.[13] Павићевића је крајем децембра 2011. године Кошаркашки савез Црне Горе именовао за селектора кошаркашке репрезентације Црне Горе. Тиме је он постао трећи селектор кошаркашке репрезентације Црне Горе од њеног оснивања.[13] Након неуспеха у квалификацијама за Европско првенство 2015, Павићевић је поднео оставку.[14] Током 2015. године је био селектор репрезентације Ирана.[15] У децембру 2016. године постављен је за селектора Јапана.[16] ТрофејиИграчки
Тренерски
Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.jpg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
