Лунисоларни календар

Лунисоларни календар је врста календара чији датум указује и на месечеву мену и на доба соларне године.^[1] Ако је соларна година дефинисана као тропска година, онда ће лунисоларни календар указивати на годишње доба; ако се ради о сидералној (звезданој) години, онда ће календар предвиђати сазвежђе близу којег може бити пун Месец (уштап). Обично се тражи да година има цео број месеци, при чему већина година има 12 месеци а свака друга или трећа 13 месеци.

Примери

Данас су лунисоларни календари: будистички,^[2] хебрејски,^[3] хиндуистички, тибетански, кинески и корејски. Некада су то били: јапански (до 1873), предисламски, републикански римски календар (формално до 45. п. н. е. али је још много раније изгубио синхронизацију са Сунцем и Месецом), галски календар из Колињија из 1. века и бабилонски календар из 2. миленијума п. н. е.. Неки древни предисламски календари у Саудијској Арабији следе лунисоларни систем.^[4]

Кинески, Колињи и хебрејски лунисоларни календар прате тропску годину (што значи да указују на годишње доба), док будистички и хинду лунисоларни календари прате сидералну годину (и указују на положај пуног Месеца међу звездама). Тибетански календар је био под утицајем и кинеског и хинду календара.

Исламски календар је чисто лунарни календар, његов датум нема везе са Сунцем. јулијански и грегоријански календар су чисто соларни календари јер њихови надневци не указују на Месечеву мену. Ипак, већина хришћана користе лунисоларни календар приликом одређивања датума Ускрса.

Одређивање преступних месеци

Да би се одредило када треба убацити емболизмички месец, неки календари се ослањају на директно осматрање стања вегетације (нпр., у старој Палестини, да ли је јечам зрео) а други пореде еклиптичку лонгитуду Сунца и Месечеву мену.

С друге стране, у аритметичким лунисоларним календарима, се цео број синодичких месеци одређеним фиксним правилом уклапа у неки цео број година. Да би се конструисао такав календар, просечна дужина тропске године се дели просечном дужином синодичког месеца, чиме се добија да просечних синодичких месеци у години има:

12,368266......

Континуални разломци ове децималне вредности дају оптималне апроксимације ове вредности. Оне су пописане доле, са бројем синодичких месеци у бројитељу и бројем тропских година у именитељу:

  12 /   1 = 12           (грешка = -0,368266... синодички месец/година)
  25 /   2 = 12,5         (грешка = 0,131734... синодички месец/година) 
  37 /   3 = 12,333333... (грешка = 0,034933... синодички месец/година)
  99 /   8 = 12,375       (грешка = 0,006734... синодички месец/година)
 136 /  11 = 12,363636... (грешка = -0,004630... синодички месец/година)
 235 /  19 = 12,368421... (грешка = 0,000155... синодички месец/година)
4131 / 334 = 12,368263... (грешка = -0,000003... синодички месец/година)

У старом атичком календару је кориштен 8-годишњи циклус (99 синодичких месеци, од тога 3 емболизмичка), а такође и при израчунавању датума Ускрса почетком 3. века у Риму и Александрији.

Циклус од 19 година (235 синодичких месеци, од тога 7 емболизмичких) је класичан метонски циклус, који се користи у већини аритметичких лунисоларних календара. То је комбинација 8-годишњег и 11-годишњег периода, тако да кад год се грешка 19-годишње апроксимације нагомила на један дан, циклус се може скратити на 8 или 11 година, након чега 19-годишњи циклус може кренути изнова. Метонов циклус има цео број дана, мада Метонски циклус често подразумева циклус са децималним бројем дана. Адаптиран је на средњу годину од 365,25 дана преко Калипског циклуса од 4×19 година (који се у јулијанском календару користи за прорачуне Ускрса). Задња наведена апроксимација са 334-годишњим циклусом (4131 синодички месец, 123 емболизмичка) је врло осетљива на усвојене вредности дужине лунације (синодичког месеца) и године, нарочито године. Година се може дефинисати на разне начине, па другачије апроксимације могу бити тачније. Нпр. (4366/353) је тачније за годину пролећне равнодневице а (1979/160) за сидералну годину.

Израчунавање „преступног месеца“

Приближна идеја о учесталости интеркаларног или преступног месеца у свим лунисоларним календарима се може добити помоћу рачунице која користи приближне дужине месеци и година у данима:

Година: 365,25, месец: 29,53
365,25/(12 × 29,53) = 1,0307
1/0,0307 = 32,57 обичних месеци између преступних (уметнутих) месеци
32,57/12 − 1 = 1,7 простих (обичних) година између преступних година

Репрезентативни редослед обичних и Преступних година је ооПооПоПооПооПооПоП, што је класични метонски циклус. У будистичком и хебрејском календару, преступни месец може бити само на једном месту, тако да између два таква углавном има 36 обичних месеци, повремено 24. У кинеском и хиндуистичком календару, преступни месеци могу бити пре или после било ког месеца, али они такође користе реално кретање Сунца, тако да њихови преступни месеци обично нису у пар месеци од перихела (сада око 3. јануара/јануара), када је привидна брзина Сунца дуж еклиптике највећа. Тако између два преступна месеци има приближно 34 обична месеца (када су две обичне године заредом) одн. 29 месеци (када је само једна обична година између две преступне).

Лунисоларни календари с небројеним временом

Алтернативни начин којим се може доскочити чињеница да соларна година не садржи цели број месеци је укључивање небројеног времена унутар године, које не припада ни једном месецу. Неки су обалскосалишки народи користили календар ове врсте. На пример, народ Чехалис почео је да броји лунарне месеце од доласка мрестећег краљевског лососа (у октобру по грегоријанском календару), а затим су одбројили 10 месеци након чега је следио небројен период до следеће краљевске лососке трке.^[5]

Види још

Референце

^ „Solar calendar | chronology | Britannica”.
^ Ohashi 2007: 354–355
^ Модерни хебрејски календар, зато што се темељи на правилима, а не на опсервацијама, не прати егзактно тропску годину, па је заправо просечна хебрејска година од ~365,2468 дана средина између тропске године (~365,2422 дана) и сидеричке године (~365,2564 дана).
^ F.C. De Blois, "TAʾRĪKH": I.1.iv. "Pre-Islamic and agricultural calendars of the Arabian peninsula", The Encyclopaedia of Islam, 2nd edition, X:260.
^ Suttles, Wayne P. Musqueam Reference Grammar, UBC Press, 2004., str. 517.

Литература

Introduction to Calendars Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (13. јун 2019), US Naval Observatory, Astronomical Applications Department.
Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (1997). Calendrical Calculations. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56474-8. Архивирано из оригинала 17. 10. 2002. г. Приступљено 07. 07. 2017. with Online Calculator
Dershowitz, Nachum; Reingold, Edward M. (2008). Calendrical Calculations. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521885409.
Birashk, Ahmad (1993). A comparative Calendar of the Iranian, Muslim Lunar, and Christian Eras for Three Thousand Years. Mazda Publishers. ISBN 978-0-939214-95-2.
Richards, EG (1998). Mapping Time, the calendar and its history. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850413-9.
Doggett, LE (1992). „Calendars”. Ур.: Seidelmann, P. Kenneth. Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. University Science Books. ISBN 978-0-935702-68-2. Архивирано из оригинала 1. 4. 2004. г.
Aveni, Anthony F. (2000). Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures (reprint of 1990 original изд.). London: Tauris Parke. ISBN 978-1-86064-602-7. OCLC 45144264.
„calendar”, American Heritage Dictionary (5th изд.), 2017
Björnsson, Árni (1995) [1977]. High Days and Holidays in Iceland. Reykjavík: Mál og menning. ISBN 978-9979-3-0802-7. OCLC 186511596.
Rose, Lynn E. (1999). Sun, Moon, and Sothis. Kronos Press. ISBN 978-0-917994-15-9.
Schuh, Dieter (1973). Untersuchungen zur Geschichte der Tibetischen Kalenderrechnung. Wiesbaden: Franz Steiner Verlag. OCLC 1150484.
Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar. Feldheim Publishers. ISBN 978-0-87306-398-2.
Zerubavel, Eviatar (1985). The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-98165-9.
Fraser, Julius Thomas (1987). Time, the Familiar Stranger (illustrated изд.). Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN 978-0-87023-576-4. OCLC 15790499.
Whitrow, Gerald James (2003). What is Time?. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-860781-6. OCLC 265440481.
C.K, Raju (2003). The Eleven Pictures of Time. SAGE Publications Pvt. Ltd. ISBN 978-0-7619-9624-8.
C.K, Raju (1994). Time: Towards a Consistent Theory. Springer. ISBN 978-0-7923-3103-2.
al-Biruni (1879). The Chronology of Ancient Nations, Chapter VII. C. Edward Sachau. London.
Belenkiy, Ari (2002). „A Unique Feature of the Jewish Calendar – Dehiyot”. Culture and Cosmos. 6: 3—22.
Jonathan Ben-Dov (2008). Head of All Years: Astronomy and Calendars at Qumran in their Ancient Context. Leiden: Brill.
Blackburn, Bonnie; Leofranc Holford-Strevens (2000). The Oxford Companion to the Year: An Exploration of Calendar Customs and Time-reckoning. USA: Oxford University Press.
Burnaby, Sherrard Beaumont (1901). Elements of the Jewish and Muhammadan Calendars. London: George Bell and Sons.
Bushwick, Nathan (1989). Understanding the Jewish Calendar. New York/Jerusalem: Moznaim. ISBN 978-0-940118-17-1.
Feldman, William Moses (1978). Rabbinical Mathematics and Astronomy (3rd изд.). New York: Sepher-Hermon Press.
Poznanski, Samuel (1910). „Calendar (Jewish), Encyclopædia of Religion and Ethics”. 3. Edinburgh: T. & T. Clark: 117—124.
Reingold, Edward M.; Dershowitz, Nachum (2001). Calendrical Calculations: The Millennium Edition (2 изд.). Cambridge University Press. стр. 723–730. ISBN 978-0-521-77752-0.
Resnikoff, Louis A. (1943). Jewish Calendar Calculations. Scripta Mathematica. 9. стр. 191—195,274—277.
Schwartz, Eduard (1905). Christliche und jüdische Ostertafeln (Abhandlungen der königlichen Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii). Berlin.
Spier, Arthur (1986). The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100. Jerusalem/New York: Feldheim Publishers.
Stern, Sacha (2001). Calendar and Community: A History of the Jewish Calendar 2nd Century BCE to 10th Century CE. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-827034-8.
Busyakul, Visudh (2004). ปฏิทินและศักราชที่ใช้ในประเทศไทย [Calendar and era in use in Thailand] (PDF). Journal of the Royal Institute of Thailand (на језику: тајски и енглески). 29 (2): 468—478. Архивирано из оригинала (PDF) 2014-01-16. г.
Chatterjee, S.K. (1998). „Traditional Calendar of Myanmar (Burma)”. Indian Journal of History of Science. 33 (2): 143—160.
Clancy, J.C. (јануар 1906). T. Lewis; H.P. Hollis, ур. „The Burmese Calendar: A Monthly Review of Astronomy”. The Observatory. XXIX (366).
Eade, J.C. (1989). Southeast Asian Ephemeris: Solar and Planetary Positions, A.D. 638–2000. Ithaca: Cornell University. ISBN 978-0-87727-704-0.
Eade, J.C. (1995). The Calendrical Systems of Mainland South-East Asia (illustrated изд.). Brill. ISBN 9789004104372.
Htin Aung, Maung (1959). Folk Elements in Burmese Buddhism. Rangoon: Department of Religious Affairs.
Irwin, Sir Alfred Macdonald Bulteel (1909). The Burmese and Arakanese calendars. Rangoon: Hanthawaddy Printing Works.
Kala, U (1724). Maha Yazawin Gyi (на језику: бурмански). 1—3 (2006, 4th printing изд.). Yangon: Ya-Pyei Publishing.
Luce, G.H. (1970). Old Burma: Early Pagan. 2. Locust Valley, NY: Artibus Asiae and New York University.
Ohashi, Yukio (2001). Alan K. L. Chan; Gregory K. Clancey; Hui-Chieh Loy, ур. Historical Perspectives on East Asian Science, Technology, and Medicine (illustrated изд.). World Scientific. ISBN 9789971692599.
Ohashi, Yukio (2007). „Astronomy in Mainland Southeast Asia”. Ур.: H. Selin. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures (2, illustrated изд.). Springer. ISBN 9781402045592.

Спољашње везе

Panchangam for your city Panchangam for your city based on High Precision Drika Ganita. (језик: енглески)
Perpetual Chinese Lunar Program The Chinese calendar is one of the oldest lunisolar calendars. (језик: енглески)
Lunisolar Calendar Page contains a useful description of the difference between lunar calendars and lunisolar calendars. (језик: енглески)
Calendar studies A general discussion of calendar systems including two examples of lunisolar calendars. (језик: енглески)
Chinese Lunar Calendar with 'Yellow Calendar' (језик: енглески)