Лујев отац био је Босо, краљ Провансе. Мајка му је била Ерменгарда Италијанска, ћерка Луја II. На престолу Провансе наследио је свога оца 887. године. Пошто је тада био малолетан, регентску функцију вршили су Арнулф Карантински и Карло III. Након Арнулфове смрти, италијански племићи понудили су Лују италијанску круну ако зарати са краљем Беренгаром. Луј је пристао и 901. године победоносно ушао у Рим. Папа га је крунисао за цара. Међутим, Беренгар му је годину дана након крунисања нанео пораз и заробио га. У замену за слободу тражио је обећање да се Луј више неће враћати у Италију. Луј се склонио у Провансу одакле је, након две године, поново напао Беренгара. Међутим, поново је доживео пораз код Вероне и пао у заробљеништво. Беренгар му овога пута није веровао већ га је пре ослобађања ослепео. Луј се повукао у Провансу где је провео остатак живота.
