Магдалена (река)

Магдалена
Магдалена
	Река Магдалена
	Ток Магдалене
Опште информације
Дужина	1.528 km (949 mi) km
Басен	257.438 km2
Пр. проток	7.200 m3/s (250.000 cu ft/s) m3⁄s
Слив	Атлантски океан
Водоток
Извор	Северни Анди
Коор. извора	1° 56′ 3″ N 76° 36′ 29″ W / 1.93417° С; 76.60806° З
В. извора	3.685 m
Ушће	Карипско море
Коор. ушћа	11° 7′ 0″ N 74° 51′ 0″ W / 11.11667° С; 74.85000° З
Географске карактеристике
Држава/е	Колумбија
Насеља	Баранкиља
Притоке	Каука
Река на Викимедијиној остави

Магдалена (шп. Rio Magdalena)^[3] је река у Јужној Америци,^[4] најдужа у Колумбији. Извире у Северним Андима у Колумбијском масиву и представља удолину између Источних и Централних Кордиљера. Тече према северу на дужини од 1.540 km. Укупна површина њеног слива је око 260.000 km², а просечна проток око 7.000 km³/s. Прима неколико притока на свом току, од којих су најзначајније Каука са леве и Сесар са десне стране (мада је по некима Магдалена притока Кауке). У долини Магдалене налази се неколико насеља, Неива, Пуерто Берио, Ла Глорија и град Баранкиља у самој делти на ушћу у Карипско море. У доњем делу тока река формира велику равницу која се делтасто шири ка ушћу и често је плављена и замочварена.^[5]

Курс

Река Магдалена је највећи речни систем северних Анда, са дужином од 1.612 km.^[6] Њени извори су на југу Колумбије, где се Андски подопсег Централних и Оријенталних Кордиљера раздваја, у департману Хуила. Река тече источно, и затим северно у великој долини између две Кордиљере. Она достиже до обалске равнице на око девет степени северно, затим иде на запад око 100 km (62 mi), а затим поново на север, достижући Карипско море у граду Баранкиља у зони познатој као Бокас де Сениза.

Флора и фауна

Риба

Слив реке Магдалене, који обухвата реку Каука и друге притоке, веома је богат рибом. Према подацима из 2008. из слива је познато 213 врста риба.^[7] Од тада је описано неколико нових врста из басена, као што је пет из рода Hemibrycon у 2013,^[8] две из рода Ancistrus у 2013,^[9] и једна из рода Farlowella у 2014.^[10] Међу најпознатијим врстама у басену су Kronoheros umbriferus, Ctenolucius hujeta, Geophagus steindachneri, Ichthyoelephas longirostris, Panaque cochliodon, Pimelodus blochii, Potamotrygon magdalenae, Prochilodus magdalenae, Pseudoplatystoma magdaleniatum и Salminus affinis. Око 55% рибљих врста у сливу је ендемско, укључујући четири ендемска рода: сом Centrochir и Eremophilus, и харациди Carlastyanax (често укључен у Astyanax) и Genycharax.^[11] Уопштено гледано, рибља фауна показује везе са околним басенима, посебно Атрато и Маракаибо, и у мањој мери и Амазон-Ориноко.^[11]

Најпродуктивније риболовне области у Колумбији су у овом басену,^[12] али је дошло до драстичног смањења годишње приноса са падом од око 90% између 1975. и 2008. године.^[13] Примарне претње су загађење (као што је људски отпад, рударство, пољопривреда и крчење шума које изазивају нанос муља) и губитак станишта (услед изградње брана). Недавно су израђене додатне брана, укључујући Ел Куимбо (отворена 2015. године) и Итуанго (стављена у функцију 2022. године), што је изазвало одређене контроверзе.^[14]^[15] Као резултат загађења, тешки метали су такође откривени у неким комерцијално важним рибама у реци.^[16] Према подацима из 2002. године, 19 врста риба у сливу реке је препознато као угрожено.^[12]

Друге животиње

Река Магдалена и њена долина прелазе широк спектар екосистема, као што је парамо у свом изворишту, сува шума у горњем делу њене долине, прашума у њеном средњем току, и мочваре у доњем току.^[17] Обични кајман, зелена игуана и смеђи пеликан су изобилни овим екосистемима, али друге животињске врсте као што су северноамерички ламантин, магдаленски тинаму, Тодов папагај, амерички крокодил, колумбијски клизач, магдаленска речна корњача, Далова жаболика корњача и црвенонога корњача су у опасности од изумирања.^[18]

Поред тога, постоји могући ризик који представља инвазивни нилски коњ. Првобитно увезени од стране Пабла Ескобара, ови нилски коњи су постали дивљи након његове смрти, и од тада су се проширили изван свог првобитног дома на Хациенди Наполес у оближње регионе реке Магдалене.^[19]^[20]

Историја

Због свог географског положаја на северу Јужне Америке, река Магдалена је од претколумбовских времена била правац ка унутрашњости данашње Колумбије и Еквадора. Неколико народа који говоре карипске језике, као што су Панче и Јаригуи, продрли су кроз западну обалу реке, док је њен источни део био насељен цивилизацијом Муиска, која је названа река Јума.

Исто тако, шпански конквистадори који су стигли у данашњу Колумбију почетком 16. века користили су реку да уђу у дивљу и планинску унутрашњост након што је Родриго де Бастидас открио и назвао реку 1. априла 1501. Током шпанске колонизације Америке, река је била једина транспортна веза која је повезивала Боготу са карипском луком Картахена де Индијас, а самим тим и са Европом.

Магдаленска кампања Пјера Лабатута и Симона Боливара одвијала се дуж реке Магдалене.

Године 1825, Конгрес Колумбије је доделио концесију за успостављање парне пловидбе у реци Магдалени Хуану Бернарду Елберсу,,^[21] али се његова компанија затворила убрзо након тога. До 1845. године, пароброди су редовно саобраћали реком^[22] све до 1961. године, када су последњи пароброди престали да раде.^[21]

У масовним медијима

Највећи део филма Љубав у доба колере одвија се у историјском, зидинама ограђеном граду Картахени у Колумбији. Неки снимци екрана приказују реку Магдалену и планински венац Сијера Невада де Санта Марта.

Генерал у свом лавиринту, Габријела Гарсије Маркеса, је фикционализован приказ последњег путовања Симона Боливара низ реку Магдалену, где поново посећује многе градове и села дуж реке.

У делу Магдалена: Река снова (Кнопф, 2020), канадски писац, антрополог и истраживач Вејд Дејвис путује дуж реке чамцем, пешке, аутомобилом и на коњу комбинујући описе природе са епизодама из колумбијске историје.^[23]

Галерија

Хонда град у сливу Магдалене
Нафта лука
Магдалена у близини Баранкиље

Види још

Референце

^ „Sistema de informacion Ambiental de Colombia – SIAC” (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 2012-03-15. г. Приступљено 2011-07-13.
^ ^а ^б „Chapter 14” (PDF). The Pacific and Caribbean Rivers of Colombia: Water Discharge, Sediment Transport and Dissolved Loads. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-03-25. г. Приступљено 2011-07-13.
^ „Polinizaciones: Las Abejas y las Garzas / The Bees and Storks”. Polinizaciones.blogspot.com. 2008. Приступљено 2008-11-06.
^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 79. ISBN 86-331-2116-6.
^ „Sistema Delta Estuarino del Río Magdalena, Ciénaga Grande de Santa Marta”. Ramsar Sites Information Service. Приступљено 25. 4. 2018.
^ Restrepo, Juan D.; Escobar, Rogger; Tosic, Marko (фебруар 2018). „Fluvial fluxes from the Magdalena River into Cartagena Bay, Caribbean Colombia: Trends, future scenarios, and connections with upstream human impacts”. Geomorphology. 302: 92—105. Bibcode:2018Geomo.302...92R. doi:10.1016/j.geomorph.2016.11.007. hdl:10784/26918 .
^ Maldonado-Ocampo; Vari; and Usma (2008). Checklist of the Freshwater Fishes of Colombia. . Biota Colombiana 9: 143–237.
^ Román-Valencia; Ruiz; Taphorn; Mancera-Rodriguez; and García-Alzate „Three new species of Hemibrycon (Characiformes: Characidae) from the Magdalena River Basin, Colombia.”. 61 (3). 2013: 1365—1387. Rev Biol Trop. .
^ Taphorn; Armbruster; Villa-Navarro; and Ray (2013). „Trans-Andean Ancistrus (Siluriformes: Loricariidae).”. Zootaxa. 3641 (4): 343—370. PMID 26287090. doi:10.11646/zootaxa.3641.4.2. Zootaxa .
^ Ballen; and Mojica (2014). „A new trans-Andean Stick Catfish of the genus Farlowella Eigenmann & Eigenmann, 1889 (Siluriformes: Loricariidae) with the first record of the genus for the río Magdalena Basin in Colombia.”. Zootaxa. 3765 (2): 134—142. PMID 24870891. doi:10.11646/zootaxa.3765.2.2. Zootaxa .
^ ^а ^б Freshwater Ecoregions of the World (12. 8. 2014). Magdalena – Sinu. Архивирано из оригинала 16. 01. 2017. г. Приступљено 14. 03. 2023.
^ ^а ^б Granado-Lorencio, Carlos; Serna, Andrés Hernández; Carvajal, Juan David; Jiménez-Segura, Luz Fernanda; Gulfo, Alejandra; Alvarez, Frank (2012). „Regionally nested patterns of fish assemblages in floodplain lakes of the Magdalena river (Colombia).”. Ecology and Evolution. 2 (6): 1296—1303. Bibcode:2012EcoEv...2.1296G. PMC 3402201 . PMID 22833801. doi:10.1002/ece3.238.
^ Lasso; Agudelo-Córdoba: Jiménez-Segura; Ramírez-Gil; Morales-Betancourt; Ajiaco-Martínez; Gutiérrez; Usma-Oviedo; Muñoz-Torres; and Sanabria-Ochoa I. Catálogo de los recursos pesqueros continentales de Colombia. 2011. . Serie Editorial Recursos Hidrobiológicos y Pesqueros Continentales de Colombia. Bogotá (Colombia): Instituto de Investigación de Recursos Biológicos Alexander von Humboldt (IAvH).
^ International Rivers (18 January 2012). Colombia's El Quimbo in Limbo. Retrieved 12 August 2014.
^ International Rivers (18 March 2013). Police Detain Ituango Dam Affected. Retrieved 12 August 2014.
^ Noreña; Arenas; Murillo; Guío; and Méndez „Heavy metals (Cd, Pb and Ni) in fish species commercially important from Magdalena river, Tolima tract, Colombia.”. 2 (7). 2012: 61—76. Tumbaga .
^ „Magdalena Valley dry forests”. Приступљено 2011-07-15.
^ „CUIDEMOS NUESTRO RÍO MAGDALENA” (PDF) (на језику: шпански). Архивирано из оригинала (PDF) 2012-03-27. г. Приступљено 2011-07-15.
^ Kremer, W. (26. 6. 2014). „Pablo Escobar's hippos: A growing problem”. BBC. Приступљено 31. 7. 2017.
^ Howard, B.C. (10. 5. 2016). „Pablo Escobar's Escaped Hippos Are Thriving in Colombia”. National Geographic. Приступљено 26. 2. 2018.
^ ^а ^б „Navegación a Vapor en Colombia | xcafe.co” (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 2012-03-27. г. Приступљено 2011-07-15.
^ Alfred Hettner. „En el río Magdalena.”. Viajes por los Andes colombianos: (1882–1884) (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 28. 04. 2011. г. Приступљено 2011-07-15.
^ „Book review: Magdalena: River of Dreams”. The Economist (22-28 August 2020). The Economist Newspaper Limited.

Литература

Вујадиновић, С. (2009): Регионална географија Јужне Америке, Географски факултет, Београд
Arbeláez Cortés, Enrique; Torres, María Fernanda; López Álvarez, Diana; Palacio Mejía, Juan Diego; Mendoza, Ángela María; Medina, Claudia Alejandra (2015). „La biodiversidad congelada de Colombia: 16 años de la colección de tejidos del Instituto Humboldt” [Colombian frozen biodiversity - 16 years of the tissue collection of the Humboldt Institute]. Acta Biológica Colombiana, Universidad Nacional de Colombia. 20: 163—173.
Nieto Escalante, Juan Antonio; Sepulveda Fajardo, Claudia Inés; Sandoval Sáenz, Luis Fernando; Siachoque Bernal, Ricardo Fabian; Fajardo Fajardo, Jair Olando; Martínez Díaz, William Alberto; Bustamante Méndez, Orlando; Oviedo Calderón, Diana Rocio (2010). Geografía de Colombia [Geography of Colombia] (на језику: шпански). Bogotá, Colombia: Instituto Geográfico Agustín Codazzi. ISBN 978-958-8323-38-1.
Rodríguez Becerra, Manuel (2001). „La biodiversidad en Colombia” (PDF). Manuel Rodríguez Becerra. стр. 1—32. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 2017-01-30.
„V Informe nacional de biodiversidad de Colombia - ante el convenio de diversidad biológica” (PDF). United Nations Development Program. 2014. стр. 1—156. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 04. 2015. г. Приступљено 2017-01-30.
Woods, Sarah (2008). Colombia. Bradt Travel Guides. ISBN 978-1-84162-242-2. Приступљено 2017-01-30.