Макарије Глушицки

Макарије Глушицки
Лични подаци
Место рођења	Ростов,
Датум смрти	1440. не раније од 1462.
Место смрти	Вологодска губернија,
Световни подаци
Празник	13 мај, 12 октобар и треће недење по Педесятници у Собору Вологодских светих

Макарије Глушицки († 1440) - преподобни Руске православне Цркве^[1].

О Макаријевом детињству и световном животу нису сачувани готово никакви подаци, а каснији биографски подаци о њему су веома оскудни и фрагментарни; зна се само да је био родом из града Ростова.

У младости (око 12 година) напустио је родитељски дом и дошао код монаха Дионисија, који се подвизавао на реци Глушици у Вологдској губернији и тамо основао манастир претече Глушица Сосновецки^[2]. Одгајан под надзором великог старца, Макарије се, према летописима, одликовао изузетном чистотом душе. У овом манастиру је примио монашки постриг и рукоположен у јеромонах^[3].

Године 1437, на самрти, монах Дионисије је поверио „старешинство“ Предтеченског и Покровског манастира оцу Анфилохију, међутим, да ли је Анфилохије постао игуман ; великог манастира“^[4], односно Покровски манастир монах Макарије, а по Дионисијевом завету, над оба манастира је требало да стоји један игуман. Али сви извори се слажу да је Макарије неко време био игуман манастира.

„Енциклопедијски речник Броцкхауса и Ефрона” каже да је Макарије Глушицки умро 1440. године, односно две године раније од Анфилохија (који је преминуо 15. октобра 1452.^[5]), али бројни други извори говоре да је отац Макарије умро не раније од 1462. године. Једини познат тачан дан је дан упокојења светитеља – 13. мај по старом календару, пошто се на овај дан служе помен светитељу^[6]. Светитељу се одаје почаст и 12. октобра у Сабору вологдских светих.

У тропару светима Амфилохију, Макарију, Тарасију и Теодосију Глушицком стоји: „Појавиле су се светиљке светлости, / премудро оставивши доброту земаљску, / и отишле у унутрашњу пустињу, Амфилохије, Макарије, Тарасије и Теодосије ово,/ смирење и свака врлина имају навикли се,/ и стекли бесмртност, / Постом и бдењем и другим уздржањем приносиш се Христу, / и сада на Небу стојиш пред Престолом Христовим / Молите се, Оци Божији, Амфилохије, Макарије, Тарасије и Теодосије. , / Нека ти је мир и спасе се душе оних који ти певају,/ и даруј опроштај грехова// у част часни успомени твојој“^[7].