Манастирица (Кладово)

Манастирица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ОпштинаКладово
Становништво
 — 2022.Пад 118
Географске карактеристике
Координате44° 37′ 00″ С; 22° 30′ 00″ И / 44.616666° С; 22.5° И / 44.616666; 22.5
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина173 m
Манастирица на карти Србије
Манастирица
Манастирица
Манастирица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број019
Регистарска ознакаKL

Манастирица је насеље у Србији у општини Кладово у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 118 становника (према попису из 2011. било је 168 становника, према попису из 2002. било је 250 становника).

У атару села налази се истоимени православни манастир Манастирица.[1]

Прошлост

У окружију Крајинском и срезу Кључком или Кладовском 1853. године је у саставу села Подвршке, засеок Манастирица. У Манастирици има 28 кућа са 123 душе. У атару села према планини је био манастир истог имена са једним јеромонахом.[2]

Године 1864. село је са (и још неколико из околине) своје 32 куће, било у саставу манастирске парохије.[3]

Државопис из 1870. године даје детаљне податке о сточном благу села. Село та има укупно: два коња, седам кобила, три бика, 69 волова, 39 крава музара, 21 краву јалову, осам јунади, 39 телади, без нераста, 59 крмача и пет вепрова.[4]

У селу 1876. године постоји основна школа.[5] Учитељ Драгутин Тодорић је прешао у Манастирицу 1886. године, из Изварице.[6] Учитеља је као и у другим местима било много и често су се смењивали. Обично долази заступник учитеља (приправник), који након извесног времена стиче право да полаже учитељски испит. Познати су следећи учитељи школе у Манастирици: Ђорђе Станковић учитељ (заступник учитеља) и резервни капетан (1901), Симеон Глишовић (1902-1903), Сретен Вукосављевић учитељски заступник (1903-1905), Сава Поповић учитељски заступник (1904), Стојан Стојнић (1905-1907), Милосав Ђурић (1912)...Школа у Манастирици крајинској 1920. године није могла да добије учитеља јер није било пријављених кандидата.[7]

Општина Ђердапска је 1901. године у свом саставу имала села: Давидовац, Кладушницу, Сип и Манастирицу.[8] Давидовац и Манастирица су иако део исте општине били врло удаљени, и за Манастирицу се 1908. каже да је положено "на једном вису у самом камењару". Те године је једино Манастирица страдала од суше.[9]

Демографија

Према последњем попису из 2022. године у Манастирици је живело 118 становника што је за 50 мање у односу на 2011. када је на попису било 168 становника. У насељу живи 114 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 59,97 година (57,43 код мушкараца и 62,68 код жена).[10]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 64 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,84.[11] а према истом попису у насељу има 189 стамбених јединица од којих је 94 насељених.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[12]
Година Становника
1948. 449
1953. 479
1961. 486
1971. 529
1981. 438
1991. 356 313
2002. 250 305
2011. 168
2022. 118
Етнички састав према попису из 2002.[13]
Срби
  
219 87,6%
Власи
  
4 1,6%
Црногорци
  
1 0,4%
Румуни
  
1 0,4%
непознато
  
2 0,8%
Становништво према полу и старости[14]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 101 103 115 129 121 100 88


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 15 30 17 11 10 5 0 0 0 0 2,84
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 116 35 66 6 9 0
Женски 105 8 67 24 6 0
УКУПНО 221 43 133 30 15 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 52 16 0 0 8
Женски 23 20 0 0 0
Укупно 75 36 0 0 8
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 9 2 2 0 2
Женски 0 0 1 1 0
Укупно 9 2 3 1 2
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 2 2 3
Женски 0 0 0 1 0
Укупно 0 0 2 3 3
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 5
Женски 0 0 0 0
Укупно 1 0 0 5

Галерија

Референце

  1. ^ "Географијско-статистични речник Кнежевине Србије", Београд 1870. године
  2. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1853. године
  3. ^ "Гласник друштва српске словесности",Београд 1867. године
  4. ^ "Државопис Србије", Београд 1870. године
  5. ^ Милан Милићевић: "Кнежевина Србија", Београд 1876. године
  6. ^ "Просветни гласник", Београд 1886. године
  7. ^ "Просветни гласник", Београд 1920. године
  8. ^ "Полицајски гласник", Београд 1901. године
  9. ^ "Правда", Београд 1908. године
  10. ^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 17.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 460. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  11. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 121. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  12. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  13. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  14. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya