Манастир Светог Јована Владимира
Манастир Светог Јована Владимира (алб. Manastiri i Shën Gjon Vladimirit) манастир је који се налази у насељу Шијон код Елбасана. Посвећен је Јовану Владимиру, владару Дукље и Србије у периоду од око 1000. до 1016. године. Јован је по једном извору био и краљ „Зете и Шкипетарије”.[1] Саграђен је као манастир Српске православне цркве, али га је преузела Албанска православна црква.[2] Додат је на списак религијских културних споменика Албаније 1948. године.[3] Манастир је подигао Карло Топија 1381. на темељима старије цркве.[4] Током 18. вијека Костандин Шпатараку је осликао зидове храма.[5] Оригинална мермерна плоча на којој је ћириличним писмом написано име оснивача и ктитора скинута је 2006, да би њено мјесто била постављена плоча са грчким натписом. ИсторијаМанастир је настао око првобитне цркве и постао средиште новоосноване Драчке епархије у 18. вијеку. Драчки архиепископ Григорије (1768—1772), аутор је Елбасанског јеванђеља, најстаријег рукописа на албанском језику.[6] Манастирска црква је изграђена у византијском стилу, од камена, без кубета. На спољашњим зидовима храма било је натписа на грчком језику, а унутра су се могле видјети старе иконе рађене на кожи, бакру и дрвету. Мошти Светог Владимира биле су смјештене у олтару на десној страни, у дрвеном ћивоту па опет у каменом саркофагу. Саркофаг је био закључан са катанцем и запечаћен са три печата. У олтару са лијеве стране су постављени ризница и књижница. Служба светитељу се изводила на албанском језику и била је краћа од оне на словенском језику. У порти манастирској налазили су се манастирски конаци. У порти се налазила једна мања камена плоча на којој је наводно стајао светац, када се молио. За вријеме Првог свјетског рата у манастиру су боравили аустроугарски војници, коју су му велику штету нанијели.[7] Каплан Буровић пише да су Албанци подметнули мине и овај манастир срушили 1964. године.[8] Митрополит Албанске православне цркве Висарион је прије Другог свјетског рата био уједно и игуман тог манастира. При манастиру је између два свјетска рата било отворено склониште за изнемогле старце и старице из околине Скадра. Иван Јастребов је о овој светој породици записао да се налази на један сат удаљености сјеверозападно од Елбасана у прелијепој долини Куча. Манастир је уживао велико поштовање православних у цијелој Албанији. О Јовану Владимиру се свашта приповиједало у средњој Албанији. Доста тога је преузето из грчког Аколуфија штампаног у Венецији. Јастребов одбацује тај текст, који са страхопоштовањем говори о свецу и његовим наводним чудима, као басну. Црква коју је подигао Владимир је срушена у земљотресу када је порушен Драч, 12. године. Обновио ју је Карло Топија 1380, о чему свједочи грчки натпис на цркви у коме је назван рођаком француског краља. Тај грчки натпис је стајао у доба Јастребова изнад улазних црквених врата. Јастребов и доноси оригинал текста, без превода.[9] У тексту се спомиње под именом Јован Владимир. Јован је додато од народа и од Цркве усвојено јер је као и Свети Јован Крститељ изгубио живот одсијецањем главе. Види јошРеференце
Спољашње везе |
||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
