Манастир Успења Пресвете Богородице у селу Матки

За чланак о манастиру светог Андреје код Матке, погледајте чланак манастир Андреаш.

Манастир Успења Пресвете Богородице Матка се налази на левој обали реке Треске, југозападно од Скопља код истоименог села.

У селу Матки према попису из 2002. године живи 300 Албанаца, 167 Македонаца и 1 Србин^{[1][тражи се извор]}.

Подигао га је око 1370. године властелин Бојко^[2], у време српског цара Душана. Бојко је био син властелинке Данице која је позната као ктитор манастира светог Николе у Љуботену 1337. године^[3].

Манастир је касније био порушен и напуштен. Обновила га је 1497. године и том приликом му дозидала припрату Милица Скопљанка^[4] са сином^[2] (властелинка^[5] или грађанка^[6] из Скопља) која је у манастирској цркви представљена са супругом Николом у грађанској одори тог доба^[5].

Године 1897. у порти манастирској, Арнаути су убили игумана (разбили му главу) и његовог ученика (обесили).^[7]

Манастир су посетили 12. јуна 1925. године краљ Александар Карађорђевић и краљица Марија. У кањону реке Треске били су низови сађених шимшира и смокви.^[8]

Монах Геласије Рус, сабрат манастира Матке, испосник ћелије Св. Андреје је средином октобра 1929. године настрадао. Нађен је мртав у кањону поред испоснице; свирепо је убијен је са 11 убода ножем. Тај руски калуђер је иначе живео самотно и испоснички, и због врлина народ га је поштовао као светог човека. Сумњало се на оближње муслимане, који су једном приликом у манастиру видели да он има новац код себе.^[9]

Половином октобра 1930. године умро је у манастиру старац Коча Јовановић и ту сахрањен. Коча је био истакнути српски национални радник, један од оснивача српског четништва у Старој Србији и Македонији. Он је у Скопљу од 1895. године држао прву српску књижару, у којој су се тајно окупљале српске комите, у чијим редовима је и он био.^[10]

Године 1934. старешина манастира био је јеромонах Трифун.^[11]

Манастирска црква је релативно малих димензија (дужине око 9,5 m) са основом скупљеног уписаног крста.

Над њом се уздиже једно кубе које одоздо носе пиластри, а одозго конзоле, док је са спољашње стране омалтерисана^[3]. Црква је 1925. године била свеже окречена, а могле су се видети изведене геометријске фигура од наслаганих цигли и камена. Животопис је слабо сачуван јер је наводно био дело неког сеоског живописца. Најбоље је очувана најстарија словенска фреска Богородице Тројеручице.^[12]

• Списак манастира Српске православне цркве

• Василије Марковић „Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији“ (прво издање), Сремски Карловци 1920.
• „Југославија - туристичка енциклопедија (II књига)“, Београд 1958.
• Александар Дероко, „Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији“ (треће издање) Београд 1985.