Манастир у Панонхалми

Манастир у Панонхалми
Pannonhalmi Bencés Főapátság
Манастир у Панонхалми; Pannonhalmi Bencés Főapátság
Светска баштина Унеска
Званично име	Манастир у Панонхалми
Место	Territorial Abbey of Pannonhalma, Панонхалма, Мађарска
Координате	47° 33′ 10″ С; 17° 45′ 40″ И / 47.5528° С; 17.7611° И
Површина	356 km2 (3,83×109 sq ft)
Критеријум	Културно добро: iv, vi
Упис	1996. (20. седница)
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/758

Територијална опатија Паннонхалма (мађарски језик: Pannonhalmi Bencés Főapátság; латински језик: Territorialis Abbatia Santi Martini Monte Pannonia; немачки језик: Abbey Martin Berg) je бенедиктинска опатија на брду св. Мартина (Márton-hegy) поред градића Паннонхалма у северној Мађарској. Смештена је на висини од 282 метара и један је од најстаријих историјских споменика у Мађарској. Верује се да је у подножју овог брда рођен Свети Мартин, по којем је брдо и названо, а по њему се опатија назива и Опатија на Мартиновом брду (Márton-hegyi Apátság). Након Монтекасина у Италији^[1], она је највећа територијална опатија (римокатоличка самостална опатија са својим личним бискупом) на свету. УНЕСКО-ва светска баштина од 1996. године.

Историја

Краљевић Геза је основао ову опатију 956. године као први бенедиктински самостан у Мађарској, који је за време краља Стефана I (1001) постала средиште Бенедиктинаца у целој Мађарској. Тада је изграђена и посвећена опатијска базилика која се у 13. веку проширила у романтичком, затим у 15. веку у готском стилу.

Самостан је опсежно обновљен и проширен у 17. и 18. веку у барокном стилу. Јозеф II Хабзбуршки, је 1786. године, као и све остале бенедиктинске самостане у држави, распустио опатију. Од 1802. године поновно су се монаси вратили у самостан, али сада с главним задатком образовања. Од 1824. до 1832. године изграђена је монументална библиотека, а од 1868. до 1886. године нова црква.

За време комунизма, већ 1945. године, сви самостани у Мађарској су национализовани. Год. 1995., годину дана пре њеног хиљадитог рођендана, опатија је враћена монасима и обновљена. Следеће године уписана је на УНЕСКО-в списак места Светске баштине у Европи као пример еволуције самостанске архитектуре кроз 1000 година.

Самостански комплекс

Највеће знаменитости опатије су:

Готска базилика с криптом из 13. века, коју је проширио Матија Корвин 1472. год. додавши јој нови свод, источне лађе и капелу св. Бенедикта.
Клаустар се налази на старом улазу у базилику и уређен је у ренесансном стилу 1486. године.
Монументална библиотека са више од 360.000 наслова изграђена је у 19. веку. Она има средишњу овалну просторију чији је свод осликан алегоријама средњовековних наука: Право, Теологија, Медицина и Уметност. Опатијски архив је ретка и богата збирка докумената од првих векова мађарске државности, као што су: Повеља о оснивању опатије краља Стефана I Светог (1002), као и Повеља о оснивању опатије Тиханy (1055) која садржи најстарије записе речи и фраза на мађарском језику.
Барокни рефекторијум који је осликан илузионистичким сликама у другој половини 1720-их.
Опатијска уметничка збирка која је друга највећа у Мађарској
Неокласицистички Миленијумски споменик (1896) је један од седам споменика подигнутих поводом хиљадугодишњице доласка Мађара у Панонију 1896. године. Изворно је то био 26 метара висок торањ с двоструком куполом и колосалним месинганим рељефом Круне св. Стефана. Због запуштености спољни омотач је уклоњен 1930-их и данас има облик просторије с плитком куполом (изворно унутрашња купола).
Госпојинина капела (1714) има три барокна олтара и мале оргуље, а била је намењена пуку који је живео изван опатије. Испод капеле се налази крипта опатијских монаха.
Ботаничка башта је основана 1830. године садњом 80 врста дрвећа и грмља из околине опатије. Данас има више од четири стотине врста дрвећа и грмља од којих су многи мађарски ендеми.