Манфред Сицилијански

Манфред Сицилијански
Манфред Сицилијански
Лични подаци
Датум рођења	1232.
Место рођења	Веноса, Краљевина Сицилија
Датум смрти	26. фебруар 1266.(1266-02-26) (33/34 год.)
Место смрти	Беневент, Краљевина Сицилија
Породица
Супружник	Беатриче Савојска и Јелена Анђелина Дука
Потомство	Констанца Сицилијанска
Родитељи	Фридрих II Бјанка Ланцио
Династија	Хоенштауфен
краљ Сицилије
Период	1258-1266
Претходник	Конрадин
Наследник	Карло Анжујски

Манфред (1232 – 26. фебруар 1266) је био краљ Сицилије од 1258. године до своје смрти.

Рођен је 1232. године у Веноси као син светоримског цара Фридриха II и Бјанке Ланцио^[1]. Као полубрат немачког краља Конрада IV, од 1250. до 1252. године је био намесник у јужној Италији. Носио је титулу кнеза Тарента^[2]. После Конрадове смрти је управљао Сицилијом у име његовог малолетног сина Конрадина^[3]. Једно време се издавао за папиног викара (заменика). Искористио је борбу Гвелфа и Гибелина ради постизања независности. То је удружило папу и швапског војводу Конрадина против њега, али је Манфред тукао њихове снаге 2. децембра 1254. године код Фође. Године 1258. се у Палерму крунисао за краља. Искористивши експанзионистичке тежње Француске, папа је са снагама провансалског грофа Карла Анжујског поразио Манфреда код Беневента (26. фебруар 1266)^[4]. У бици је погинуо и сам Манфред. Карло Анжујски постао је следећи владар Сицилије. Тиме је окончана владавина династије Хоенштауфен Сицилијом. Песник Данте Алигијери је, у свом делу "Божанствена комедија" ставио Манфреда изван капија Чистилишта.

• 
  Крунисање Манфреда Сицилијанског 1258. године
• 
  Манфред Сицилијански
• 
  Печат Манфреда Сицилијанског
• 
  Манфред у De arte venandi cum avibus
• 
  Новчић из периода владавине Манфреда Сицилијанског
• 
  Манфред убија свог оца (легенда)
• 
  Битка код Беневента 1266. године

• J.N.D. Kelly; M.J. Walsh (1986). „Alexander IV”. A Dictionary of Popes. Oxford University Press. стр. 195. 
• Barber, Malcolm (2004). The Two Cities: Medieval Europe 1050–1320 (2nd изд.). Routledge. стр. 233. 
• Runciman, Steven (1958). The Sicilian Vespers. Cambridge University Press. 
• Војна енциклопедија, том 5 (273)

Манфред Сицилијански на Викимедијиној остави.