Марко Ароп
Марко Ароп (енгл. Marco Arop; Картум, 20. септембар 1998.) је канадски атлетичар и светски првак на 800 м на Светском првенству 2023. године. Ароп је освојио сребрну медаљу у тркама на 800 метара у Токију на Олимпијским играма 2020. и Паризу на Олимпијским играма 2024. када је истрчао лични рекорд од 1:41,20. Овим резултатом тренутно заузима четврто место на ранг листи најбржих тркача на 800 метара у историји, иза Емануела Вањоњија, Вилсона Кипкетера и светског рекордера Дејвида Рудише. Са овим временом, Ароп је такође рекордер Канаде и Северне, Централне Америке и Кариба. Рани животПородица Ароп побегла је из Судана током грађанског рата 1990-их када је Марко био мали. Своје ране године провео је у стану у Египту са родитељима и три старија брата пре него што су емигрирали у Канаду.[1] Породица је две године живела у Саскатуну (Саскачеван) пре него што се настанила у Едмонтону (Алберта).[2] Аропов почетни интерес била је кошарка. Понуђена му је стипендија Универзитет Конкордија у Едмонтону, али је Марко ипак изабрао атлетику на препоруку свог средњошколског кошаркашког тренера, који је касније признао: „Нисам имао појма да ће Марко бити овако добар“.[3] Такмичарска каријераАроп је дебитовао на Светском првенству у Дохи 2019. У финале трке на 800 м завршио је као седми.[4] 2021. Ароп се такмичио у дисциплини 800 м на Олимпијским играма 2020. у Токију. Није прошао у финале такмичења, што је било велико разочарење које су он и његови тренери приписали дугогодишњој навици да стартују пребрзо, што је резултирало успоравањем пред крај трке.[5] [6] Ароп је 2022. завршио на осмом месту на Светском првенству у дворани у Београду.[7] Ароп је имао најбрже време у тркама на 800 м у Јуџину, пласиравши се у полуфинале.[8] Трчећи 1:44,28 у финалу, Ароп је освојио бронзану медаљу.[9] [10] Појављујући се у дисциплини 1.000 м на Херкулисовом митингу у Монаку, поставио је нови национални рекорд од 2:14.35.[11] Пред Светско првенство 2023. Ароп је био на првом месту светске ранг листе тркача на 800 м.[12] У финалу, Ароп је променио стратегију и тек после 500 м кренуо је у убрзање до првог места и златне медаље.[13] [14] Убрзо након победе на Светском првенству, Ароп је поставио нови лични рекорд од 1:43,24 на митингу Дијамантске лиге у Сјамену, где је завршио тесно на другом месту иза Емануела Вањоњија.[15] На крају сезоне 2023. трчао је 800 метара на митингу Дијамантске лиге Прифонтејн Класик и поново завршио на другом месту иза Вањоњија, али је ипак поставио нови канадски национални рекорд од 1:42.85.[16] Ароп је започео своју сезону 2024. трком на 1.000 метара у дворани 4. фебруара у у Бостону. Ароп је победио у времену од 2:14,74, оборивши национални рекорд у дворани из 2014. Ароп је само 0,54 секунде трчао спорије од светског рекорда Ајанлеа Соулејмана од 2:14,20, али је ипак поставио нови рекорд области Северне, Централне Америке и Кариба у овој дисциплини.[17] [18] Током Олимпијских игара 2024. Ароп је прошао кроз квалификације и полуфинале до финала трке на 800 метара. 10. августа, Ароп је освојио сребрну медаљу, иза Емануела Вањоњија. Ароп је истрчао нови канадски национални рекорд и нови рекорд области Северне, Централне Америке и Кариба од 1:41,20 и постао четврти најбржи човек у историји на овој дистанци. Ароп је у Паризу завршио само стотинку секунде иза Вањоњија, који је истрчао 1:41,19.[19] [20] Међународна такмичења
Види још
Референце
Спољашње везе |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
