Ове мале биљке су необичног изгледа и не подсећају на обичне папрати. Уобичајени називи су водена детелина или детелина са четири листа, јер листови са дугим петељкама имају четири режња налик детелини и налазе се или изнад воде или су потопљени.
sporocarps неких аустралијских врста су врло отпорни на сушу, преживевши и до 100 година у сувим условима. При влажењу, желатинозна унутрашњост спорокарпа набрекне, цепа га и ослобађа масу налик црву која носи сори[а], што на крају доводи до клијања спора и оплодње.
Коришћење
МарсилеаМарсилеа хирсута је унесена на Азоре, али се раније сматрало да је ендемска врста, М. азорица[4]
Као храна
Спорокарпи неких аустралијских врста попут Марсилеа друммондии су јестиви и јели су их Абориџини и рани бели досељеници, који су их знали под именом нгарду или нардоо . Делови Марсилеа друммондии садрже ензим који уништава тиамин (витамин Б1), што доводи до оштећења мозга код оваца и коња. Током поплава у сливу реке Гвидир 2.200 оваца је угинуло након што су јеле нардоо. Три четвртине погођених оваца реаговало је на ињекције тиамина[5]. Недостатак тиамина због погрешно припремљеног нардоа вероватно је резултирао глађу и смрћу експедиције Буркеа и Виллса[6][7].
^Сорус (мн. Сори) је скуп спорангија (структура које производе и садрже споре) у папратима и гљивама. Ова нова латинска реч је из старогрчког σωρος (сорос 'стог, гомила, гомила').
^„Genus: Marsilea L.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 5. 10. 2007. Архивирано из оригинала 7. 10. 2012. г. Приступљено 13. 7. 2010.
^Schaefer, Hanno; Mark A Carine; Fred J Rumsey (October—December 2011). „From European priority species to invasive weed: Marsilea azorica is a misidentified alien”. Systematic Botany. 36: 845—853. doi:10.1600/036364411X604868.Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^Watt, Bruce, Managing the land – Toxic Plants, Pro Grazier, Winter, 2009, MLA
^Chaffey, Calder (јун 2002). „A Fern which Changed Australian History”. Australian Plants Online. Association of Societies for Growing Australian Plants. Архивирано из оригинала 1. 2. 2014. г. Приступљено 14. 4. 2013.
Mabberley, D.J. (1997). The Plant-Book. Cambridge University Press.
Edmund Russow: Histologie und Entwicklungsgeschichte der Sporenfrucht von Marsilia. Dissertation. Dorpat 1871 (PDFАрхивирано на веб-сајту Wayback Machine (10. јун 2007))
Johnson 1986 Systematics of the New World species of Marsilea. Syst. Bot. Monog. 11:1–87.