Мастоцит![]() Мастоцити (од немачког die Mast, што значи гојење, товљење) или Ерлихове ћелије су крупне лутајуће ћелије везивног ткива, које се стварају у коштаној сржи и крвљу доспевају до везивног ткива. Главна особина су им крупне и бројне грануле обавијене мембраном. Мастоцити су присутни код свих кичмењака, а њима аналогне ћелије постоје и код најпримитивнијих бескичмењака. ПоделаМастоцити су хетерогена група ћелија не само између врста, већ и код исте врсте. Уобичајено је да се ове ћелије групишу на основу хистохемијских и биохемијских карактеристика на везивно-ткивне (у чијим се гранулама налази хепарин) и мукозне мастоците дигестивног и респираторног тракта (које у гранулама садрже хистамин). Подела:
Морфологија![]() Мастоцити су велике овоидне ћелије са централно постављеним нуклеусом и бројним базофилним гранулама у цитоплазми које се могу идентификовати употребом специјалних фиксатива. У гранулама се налазе бројне вазоактивне и имунореактивне супстанце:
Мастоцити воде порекло од ћелија костне сржи одакле путем циркулације долазе до везивног ткива и ту довршавају сазревање. И везивно-ткивни и мукозни мастоцити имају бројне рецепторе у ћелијској мембрани. Иако су по неким својим карактеристикама слични базофилним гранулоцитима крви, мастоцити су сасвим посебна врста ћелија. Мастоцити повећавају имуни одговор, а у неким случајевима може доћи до неприкладног имуног одговора када долази до реакција преосетљивости чији је пример анафилактички шок. Реакцију преосетљивости изазивају раличити антигени, означени као алергени. Литература
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia