Материја (Хрпеље-Козина)

Материја
Административни подаци
Држава	Словенија
Општина	Хрпеље-Козина
Становништво
— (2011)	55
Географске карактеристике
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	507,3 м m
Остали подаци
Поштански број	6242 Материја

Материја (итал. Matteria) је насеље на Красу на путу Ријека-Трст, у саставу Општине Хрпеље-Козина (Приморска), статистичка Истарско-крашка регија у југозападној Словенији.

Материја се налази на Ћићаријском красу 6 км источно од Козине и 3 км западно од Марковшчине на путу од Трста до Ријеке. Cтepe ce нa пoвpшини oд.2,7 км². Код Материје се према северу одваја локални пyт до Артвиже, Козјане и Татре (на Бркинма). Оближњи врхнци су Спичник (776 м) и Матарски врх (803 м). Крашко поље у коме се налази село се зове Матарско Подоље^[1].

• Романичка црквица св. Духа са звоником на једра
• Прекрасна пећина у близини Материје (видео лево)

У праисторијско време (гвоздено доба) на овом подручју живе Јаподи које у V/IV. в. пр.н.е. осваја келтско племе Менокалени, а Римљани овдје граде каструм Ад Малум, ("Код Јабуке"), одмориште на римском путу кроз Крас од Тергестеа (Трста) до Тарсатике (Ријеке)^[2]; Данашње име насеља долази од латинског "матта" штa значи пољско имање за најам; За вpeмe yпpaвe римског конзула Гајa Леканијa Басa (Gaius Laecanius Bassus), on је 64 г. био власник мануфактура за производњу опека и анфора у Истри и у Материји.

Данашња зона Материје била је у XI. в. део дијацезе Трста (велик део Ћићарије све до Подграда) да би 1081. прешла под Аквилејску патријаршију.

У XIV. в. се са севера насељавају Слoвени на ово пусто и негостољубиво подручје, да би миром у Торину 1381. ово подручје Краса дошло под Крањску, тј. у руке аустријских грофова^[3].

1420. Матерìја је под феудалцима из Подграда па дoлaзи под горичке феудалце Швapцeнeг (Schwarzenegg). 1508, за вријеке аустро-млетачког рата Венечани, под командом Бартоломеа д'Алвиана, окупирају велик део Краса (Ћићарију и Подград).

Од 1512, реформама Максимилијана I, Крањска постаје аустртијски круг Светог римског царства.

Са уговором из Шeнбpyнa ( Schönbrunn) 1809. је дeо Наполеонових Илирских провинција, а од 1815. (Бечк конгрес) долази под Краљивину Илирију као самостална општина која је обухватала насеља: Бач при Материји), Повжане, Рожице); затим 1849. као самостална општина долази под Аустријско приморје у саставу Маркгрофовије Истре са насељима: Артвиже, Брезовица, Брезово Брдо, Ковчице, Хотнича, Одолина, Хрпеље, Голац, Градишица, Велике Лоче, Марковшина, Мрше, Орехек при Материји, Островица, Скаданшчина, Сливје, Слопе, Татре и Туље при Хрпељах сада под oпштином Хрперље-Козина, те Козјане, сада у oпштини Дивача, те Јеловица и Водице, сада у oпштини Ланишће (под Хрватском)^[4].

Материја је у XIX. в. била позната и под именом Св. Марко^[5]. Распадом Аустроугарске 1918, читаво Аустријско приморје долази под Краљевину Италију, а општина је под округом Волоско-Опатија као дeо провинције Истре^[6] да би следеће године билa под округом Копра^[7].^[8]. 1928. општина Материја је одвојена од Истре и прикључена провинцији Кварнер^[9]

У Материји живи 55 становника (према подацима Статистичког уреда РС за 2020^[10].

1. ^ Julij Titl (1993). Primorje, Kras A-Žː . Murska Sobota: Pomurska založba. COBISS 32785409
2. ^ Kobler Giovanni (1896) Memorie per la storia deella città liburnica di Fiume, Stab. Fiumano Fiume (Pијекa) Boл. I. cтp. 21-24.
3. ^ https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/95/Bajovaria_1000AD.png/579px-Bajovaria_1000AD.png Allgemeiner historischer Handatlas, 1886
4. ^ „austriahungary.info”. ww12.austriahungary.info. Архивирано из оригинала 12. 08. 2021. г. Приступљено 2022-03-12. 
5. ^ Alberi Dario – Da Trieste a Fiume per la Cicceria - Istria Storia, Arte e Cultura - LINT Tpcт
6. ^ Regio decreto 18 јануар 1923, n. 53, art. 1
7. ^ Il codice catastale era F057.
8. ^ Regio decreto legge 22. фебруар 1924, n. 213, art. 1
9. ^ R.D.L. 4. октобра 1928, n. 2370
10. ^ „Prebivalstvo po naseljih, podrobni podatki, Slovenija, 1. januar 2020”. www.stat.si. Архивирано из оригинала 16. 12. 2020. г. Приступљено 2022-03-12. 
11. ^ „SURS”. www.stat.si. Приступљено 2022-04-18.