Медаља мајора Милана Тепића

Медаља мајора Милана Тепића установљена је одлуком Народне скупштине Републике Српске 25. априла 1993.

Ова медаља додјељује се само у једној класи. Медаља је кружног облика. На аверсу се налази портретно попрсје мајора Милана Тепића у униформи. На лијевој страни медаље полукружно је написан текст: „Херој Милан Тепић”. Медаља у реверсу садржи Грб Републике Српске (у централном дијелу) на стилизованој српској застави, док је у горњем дијелу полукружно исписано: „Слава, то је страшно сунце мученика”, а у доњем дијелу „Република Српска 1993”.

Додјељује се за исказану личну храброст у борби за слободу земље гдје је исказан висок степен самопожртвовања. Ово одликовање се може додијелити и мањој јединици снага Републике Српске највише до нивоа чете — одреда, за изузетну колективну храброст са елементима самопожртвовања, исказану на бојном пољу. Додјељује се припадницима оружаних снага без обзира на чин и функцију, те јединицама до јачине чете — одреда.^[1] Током рата у БиХ медаља је уручивана са дипломом коју је потписао председник Републике Српске Радован Караџић.

Одликовани

Бошку Перићу — Пеши, команданту специјалне јединице „Пеша” из састава 1. Посавске бригаде ВРС.
Милораду Краљевићу, припадник специјалне јединице „Пеша” из састава 1. Посавске бригаде ВРС.
Предрагу Кићановићу, припадник Трећег батаљона војне полиције ИБК.(посмртно)^[2]
Милораду Остојићу, припаднику Трећег батаљона војне полиције ИБК.(посмртно)^[2]
Миленку Вуковићу, припаднику Прве семберске лаке пјешадијске бригаде.^[2]
Жељку Бјелаковићу, припаднику Прве гардијске моторизоване бригаде (посмртно).^[3]
Предрагу Ковачу.
18.Херцеговачкој лакој пјешадијској бригади (Гацко)
Ђорђу Рогићу, припаднику 16. крајишке моторизоване бригаде ВРС.
Мирославу Микеревићу.^[4]
Горану Балабану, 1993.^[5]
Јовану Савићу, поручнику Војске Републике Српске, поводом Видовдана — Крсне славе ВРС, 28. јуна 2018.^[6]
Mирку Новаковићу, команданту 5. батаљона.