Менометрорагија
Менометрорагија један је од поремећаја менструалног циклуса која се карактерише продуженим крварењем из материце које се јавља у неправилним интервалима и чешће од нормалног периода. Може бити узрокована бројним стањима као што су, на пример: хормонска неравнотежа, ендометриоза, полицистични јајник, рак, инфекција или трудноћа. Жене које су на дијализи или користе интраутерину контрацепцију такође могу имати обилне и продужене менструације.[1] Ова врста обилног крварења која је слична другим крварењима из материце: менорагија (хиперменореја, односно веома обилне менструације), метрорагија (крварење из материце), полименореја (пречесте менструације) заправо је комбинација менорагије и метрорагије.[1] Обично се јавља код жена које улазе или завршавају свој репродуктивни период, односно млађе су од 20 година или старије од 45 година.[1] Дијагноза се поставља када било који други узрок менструалног поремећаја није релевантан. ЕпидемиологијаМенометрорагија се јавља код око 24% жена између 40 и 55 година старости.[2] ЕтиологијаМоже се јавити због бројних стања укључујући ендометриозу, фиброиде материце, туморе материце; такође је повезан са хормонском неравнотежом (понекад повезано са стресом или гојазношћу), аденомиозом, ендометриозом, употребом прогестинске контрацепције, поремећајима згрушавања крви.[2] У дуготрајним случајевима, хронично крварење може довести до анемије цурења.[1] Клиничка сликаЗнаци и симптоми, као и прецизна медицинска дефиниција абнормалног крварења из материце, нису увек јасни. Обично жена има менструацију која се јавља сваких 28 дана (нормално ако се креће између 21-35 дана), а просечна дужина менструалног циклуса је око 5 дана. Кко током нормалне менструације већина жена губи мање од 80 мл крви по менструалном циклусу, веће процењене губитке треба сматрати аномалним. Међутим, једноставније, свако крварење које је претерано и јако до те мере да омета физичку, социјалну или емоционалну активност пацијента дефинисати као абнормално. Неуобичајено крварење је углавном повезано са:[1][3]
ДијагнозаДијагноза је клиничка и поставља се на основу клиничке историје болести. Анамнеза и физички преглед требало би да искључе трудноћу и хипотетички тумор (на пример, рак грлића материце).[2] Узорак крви и доза хорионског гонадотропина се морају се лабораториски обрадити како би се искључила хипотетичка трудноћа, или спонтани побачај који може изазвати тешко крварење које се манифестује као менометрорагија.[2] Преглед карлице и акушерски ултразвук дају даље индикације. Папа тестови могу показати рак грлића материце, хистероскопија (ендоскопска техника која омогућава директну визуализацију роднице, материце и цервикалног канала) често помаже у дијагнози ендометриозе. Остали дијагностички тестови могу укључивати МРИ и биопсију ендометријума.[2] ТерапијаОсновни узрок поремећаја утиче на лечење. Након што се искључе компликације везане за трудноћу, ванматеричну трудноћу, побачај или трофобластну болест, као и бенигне и малигне промене гениталних органа, крварење се зауставља и то се постиже:[4][3]
У случају миома и леиомиома материце, као и рака, индиковано је хируршко уклањање; алтернативно, за жене које више не желе да имају децу, може се урадити хистеректомија. Ако узрок менометрорагије није одмах евидентан, може се применити прва линија фармацеутског лечења. Неке уобичајене опције терапије укључују:
КомпликацијеГлавна компликација прекомерног менструалног крварења је анемија услед губитка губитка крви. Она може имати значајан утицај на квалитет живота пацијента, што често резултује бледилом коже, смањеним апетитом, умором и лаком замором, главобољом и вртоглавицом, отежаним дисањем током напора, убрзаним откуцајима срца, раздражљивошћу, тешкоћама при успављивању и концентрацији.[3] Види још
Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
