Међа (Житиште)

Међа
Међа;
	Православна црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Житиште
Становништво
— 2022.	623
— густина	12,8/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 32′ 07″ С; 20° 48′ 24″ И / 45.535313° С; 20.806614° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	81 m
Површина	48,7 km2
	Међа Међа на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23234
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Међа, раније Пардањ (мађ. Párdány), је насељено место у општини Житиште, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 623 становника.

Географија

Међа је изграђена у источном делу општине, километар од државне границе према Румунији. Насеље се налази на 81 m надморске висине.

Историја

Међа спада у ред најстаријих насеља у општини и у читавом Банату. Први пут се помиње под називом Пардањ 1247. године као манастирско место.

Године 1753. Пардањ је забележен као српско насеље. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године приметио да се место "Бардан" налази у Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.^[1] Када је 1797. године пописан православни клир Темишварске епархије у месту "Пардању" су записана четири свештеника, који су се служили само српским језиком. Били су то пароси, поп Велислав Живковић (рукоп. 1761), поп Арсеније Бранковић (1763), те два ђакона - Адам Живковић (1796) и Адам Бранковић (1796).^[2]

Половином 18. века у насеља се досељавају Мађари и Немци. Почетком 19. века постојала су два насеља — Мађарски Пардањ и Српски Пардањ. Два Пардања се уједињују у један 1907. године.

Након Првог светског рата, Версајским миром јуна 1919. године, Пардањ је припао Румунији. У саставу румунске државе остао је до 6. априла 1924. године када је ушао у састав Краљевине СХС. Румунске власти су приликом одласка однеле намештај из општинске болнице и посекле воћке у болничком парку,^[3] опљачкале су жито и стоку од становништва, као и железничку станицу и српску читаоницу.^[4] Национални састав становништва је тада био 1763 Немца, 1077 Срба, 165 Мађара и 4 Јевреја.^[5] У новој држави добија име Нинчићево, по министру Нинчићу, део је Подунавске области, затим Дунавске бановине.

После Другог светског рата на место Немаца досељавају се становници из Босне и Херцеговине. Новодосељени становници насељу дају име Међа због близине државне границе.

Демографија

У насељу Међа живи 935 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (41,6 код мушкараца и 46,4 код жена). У насељу има 486 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,37.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

style="padding: 0;"

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	2.555
1953.	2.638
1961.	2.367
1971.	2.047
1981.	1.636
1991.	1.403	1.355
2002.	1.155	1.212

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	1.024	88,65%
Мађари	43	3,72%
Роми	25	2,16%
Хрвати	6	0,51%
Југословени	5	0,43%
Македонци	4	0,34%
Црногорци	2	0,17%
Немци	2	0,17%
Румуни	1	0,08%
непознато	32	2,77%

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	1	0
80+	16	29
75—79	20	51
70—74	33	49
65—69	32	47
60—64	39	43
55—59	33	33
50—54	39	47
45—49	37	30
40—44	47	28
35—39	47	39
30—34	32	36
25—29	31	24
20—24	22	25
15—19	34	26
10—14	45	30
5—9	27	37
0—4	23	23
Просек :	41,6	46,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	609	651	656	631	570	518	486

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	154	158	56	83	28	5	2	0	0	0	2,37

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	463	132	274	35	22
Женски	507	71	273	146	17
УКУПНО	970	203	547	181	39

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	197	101	0	11	13
Женски	120	52	0	0	26
Укупно	317	153	0	11	39

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	15	16	3	8
Женски	1	1	18	3	1
Укупно	6	16	34	6	9

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	20	4	0
Женски	0	0	1	8	6
Укупно	0	0	21	12	6

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	0
Женски	2	0	0	1
Укупно	3	0	0	1