МикрофинансирањеМикрофинансирање је сектор финансијских услуга намењених популацији са нижим приходима, нарочито сиромашнима и веома сиромашнима, који иначе немају приступ класичним банкарским и другим финансијским услугама.[1] Термин се често користи у ужем значењу микрокредита, иако микрофинансирање обухвата и штедне услуге, услуге осигурања и трансфера новца. Према проценама Светске банке, у свету тренутно послује око 7000 микрофинансијских институција, са више од 16 милиона клијената, углавном сиромашних из земаља у развоју. Укупан годишњи обрт процењен је на 2,5 милијарде америчких долара, уз изузетан развојни потенцијал. Каматна стопа у микрофинансирањуКаматна стопа у микрофинансирању је предмет интензивних спорова и дискусија због крајње вредности коју она представља за крајњег потрошача у цени финансијских производа, посебно заjма. Мухаммад Иунус, стручњак за ову тему,[2] напомиње да наведена вредност не би требала да премаши 10% каматне стопе након покривања трошкова.[3] Просечна глобална каматна стопа и стопа провизије се процењују у 37%, а на неким тржиштима стопе достижу 70%.[4] Стопа зајма 6% -15% више од банкарске стопе за сличну врсту заjма може се назвати једним од знакова ропског кредитирања, заједно са ситуацијом у којој подразумевана стопа може скочити двоструко или више од уобичајене стопе.[5] Разлог високих каматних стопа пре свега није трошак капитала. Уместо тога, главни разлог за високе трошкове микрофинансијских зајмова су високи трансакциони трошкови традиционалног микрофинансирања у поређењу са величином зајма.[6][7]
Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
