Милански метро
Милански метро (итал. Metropolitana di Milano) је брзи транзитни систем који опслужује Милано. Мрежа се састоји од пет линија укупне дужине мреже од 111,8 км и укупно 125 станица (+2 у изградњи), углавном подземне. Дневно има око 1,4 милиона путника радним данима. Милански метро је највећи брзи транзитни систем у Италији у смислу дужине, броја станица и броја путника; и пети по дужини у Европској унији и осми у Европи. [2] Прва линија, Линија 1, отворена је 1964.;[3][4] Линија 2 отворена је 5 година касније 1969., [3] Линија 3 1990., [3] Линија 5 2013., [5] и Линија 4 2022. У плану је и неколико проширења која су у изградњи. ИсторијаПрви пројекти за линију метроа у Милану израђени су 1914. и 1925., по узору на подземне транспортне мреже у другим европским градовима попут Лондона и Париза. Планирање је настављено 1938. за изградњу система од 7 линија, али је и то заустављено након почетка Другог светског рата и због недостатка средстава. Градска управа је 3. јула 1952. изгласала пројекат метроа[6] а 6. октобра 1955. године створена је нова компанија, Metropolitana Milanese, за управљање изградњом нове инфраструктуре. Прва деоница отворена је 1. новембра 1964. Два воза окићена италијанским заставама кренула су у 10.41 часова и стигла у 11.15 часова, поздрављена државном химном и тријумфалним корачицом опере „Аида“ Ђузепеа Вердија. Траса је била дуга 12,5 км, а средња удаљеност између станица била је 590 м.[7] ИнфраструктураЛинијеСистем се састоји од 5 линија. Све линије пролазе подземно осим северног дела линије 2 и гране линије 2 Асаго. Линије саобраћају у општини Милано на 80% укупне дужине (92 станице). [8] Поред Милана, опслужује се још 13 суседних општина: Асаго, Бусеро, Касина де Пеки, Чернуско сул Навиљо, Колоњо Монцезе, Ђесате, Горгонзола, Перо, Ро, Сан Донато Миланезе, Сеграте, Сесто Сан Ђовани, Вимодроне. Мрежа покрива око 20% укупне површине Милана. [8] Услуге Карте Стандардна карта кошта 2,20 евра и важи 90 минута од важења на метроу, трамвају, аутобусу, тролејбусу и приградским линијама унутар Милана и 21 пограничне општине. [9] Доступне су и друге карте, као што су дневне, недељне, месечне, годишње, студентске и сениорске. [10] Папирне карте могу се заменити плаћањем банковним картицама, под условом да путовање почиње у метроу, тако што ће куцнути у наранџасте капије постављене на свакој метро станици. [11] Овај начин плаћања није доступан на приградским линијама; очекивало се да ће се примењивати на трамвајима и аутобусима од краја 2019.; [12] коначно је уведен у децембру 2020. на три градске аутобуске линије, са плановима за покривеност на целој мрежи до 2023. [13] Радно времеПочиње око 5:40 и завршава се око 00:30. Недељом и празницима служба обично почиње касније и завршава се нешто касније, у зависности од прилике. [14] Ноћна службаНоћна служба саобраћа од 2015. са аутобусима за линију М1, М2, М3, а од 2022. и М4. Аутобуска линија иде отприлике истом трасом и зауставља се на истим станицама метроа у већем делу централног дела. За М1 ноћна аутобуска линија је подељена на 3 линије и наставља до Бађа, далеко преко стазе метроа. [15] Види јошРеференце
Спољашње везе |
||||||||||||||||||||||||||
.svg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
