Милорад Радовановић
Милорад Радовановић (Београд, 4. септембар 1947 — Београд, 10. јун 2020) био је српски лингвиста и редовни члан САНУ на одељењу језика и књижевности. Био је један од најзначајнијих српских лингвиста, који је дао велики допринос у проучавању социолингвистике, фази лингвистике, синтаксе и семантике, као и у области планирања језика.[1] БиографијаДипломирао је 1970. на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, магистарирао две године касније на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а докторску тезу из области синтаксе и семантике одбранио је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду 1976. године. Специјализацију из семиотике завршио је на Универзитету Јужне Флориде и Летњем лингвистичком институту Лингвистичког друштва Америке, у Taмпи, на Флориди, 1975. године. Био је редовни професор опште лингвистике на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду од 1986. до 2015. године, када се пензионисао. Као гостујући професор предавао је на европским и америчким универзитетима и у Јапану, и учествовао је по позиву на бројним међународним научним конференцијама широм света.[2] За дописног члана САНУ изабран је 2003, а за редовног 2012. године. Поред обављања функције потпредседника Огранка САНУ у Новом Саду, академик Радовановић је био члан и председник Одбора САНУ за савремени српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија. ОдбориДржао је чланство у наредним одборима:
Чланство у стручним удружењимаДржао је чланство у наредним стручним удружењима:
Библиографија![]() Уреднички рад
Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia