Милосав Стевановић Томић Милосав Стевановић-Томић (1833–1883)[1] био је земљорадник и кмет из Кривог Вира, погубљен због учешћа у Тимочкој буни.[2] БиографијаО његовом животу пре Тимочке буне мало се зна. Био је родом из Кривог Вира, где је живео као имућан и угледан земљорадник. Уочи буне имао је 50 година и био је главни кмет кривовирске општине.[1] Тимочка бунаКада је пописна комисија у пратњи чувара јавне безбедности дошла да покупи оружје од резервиста народне војске из Кривог Вира (15. октобра[а] 1883)[3], Милосав је, као сеоски кмет, предао своју пушку и саветовао својим сељанима да предају оружје, али они су се побунили и њега је неко са леђа ударио кундаком.[1] Када је почела буна (21. октобра) и народна војска из села отишла на Честобродицу, кмет Милосав је остао у селу и по наређењу устаника слао храну у побуњенички логор и терао у логор сељаке који би се вратили у село. Ухапшен је после устаничког пораза на Честобродици, 27. октобра 1883.[4] СуђењеНа Преком суду у Зајечару суђено му је 16-21. новембра 1883. за побуну у Црноречком округу (21-27. октобра 1883) заједно са укупно 25 сељака из Кривог Вира.[5] На суду се бранио да је само извршавао оно што су му његови сељани, који су га изабрали за кмета, заповедали. Позивао се и на среског капетана Ђорђа Бранковића и његовог писара Перу Панчића као сведоке да је био тучен од својих сељака зато што их је наговарао да предају оружје. Обојица чиновника порекли су његову одбрану и означили га као главног коловођу отпора у селу. Писар Панчић навео је да верује да је тучен по кметовом наређењу.[4] Кмет Милосав је као главне коловође побуне у Кривом виру оптужио четовођу Саву Милићевића (кога је Маринко Ивковић поставио за команданта на Честобродици), општинске одборнике Милосава Ђокића (истакнутог радикала) и Станка Хаџића, као и Станоја Урошевића, који је пред свима викнуо да имају наредбу од народних посланика Жике Миленовића и Живана Никодијевића да не предају оружје.[4][6] Са друге стране, више сведока, укључујући ту и сеоског попа, оптужило је кмета Милосава као главног подстрекача побуне у Кривом Виру: двојица су тврдила да је он лично наредио трубачу да свира збор народне војске 21. октобра, да је претио, терао народ у логор и дао своју пушку и барут једном од устаника без оружја.[7] Заједно са Станком Стојковићем-Хаџићем и Милисавом Ђокићем осуђен је на смрт 21. новембра 1883.[8] Напомене
Референце
Литература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
