Милутин Ђуришић

Милутин Ђуришић
Милутин Ђуришић
Датум рођења	(1904-03-27)27. март 1904.
Место рођења	Парци, Књажевина Црна Гора
Датум смрти	13. август 1963.(1963-08-13) (59 год.)
Место смрти	Титоград, СФРЈ
Универзитет	Универзитет у Паризу
Занимање	правник, дипломата

Милутин Ј. Ђуришић (Парци, 27. март 1904—Подгорица, 13. август 1963) је био правник и дипломата.

Рођен је од оца Јока, официра црногорске народне војске, и мајке Јане.^[1] Гимназију је завршио у Никшићу. Дипломирао је на Правном факултету у Суботици.

Као стипендиста Краљевине Југославије, докторирао је 1934. године на Правном факултету Универзитета у Паризу (Сорбона), одбранивши тезу под насловом L'assistance mutuelle des banques d'émission depuis la guerre.^[2]

Након докторирања, враћа се у земљу и обавља приправнички стаж у адвокатској канцеларији у Бару.

Говорио је неколико страних језика.^[1]

Послије завршетка приправничког стажа, ступио је у дипломатску службу Краљевине Југославије.

Од 1936. године до почетка Другог свјетског рата обављао је дужност генералног секретара у југословенском посланству у Будимпешти.^[1]

По избијању рата, бива враћен у Београд, након чега, са члановима краљевске владе и другим званичницима, одлази у Јерусалим. Из Јерусалима бива упућен, преко Каира, у Јужноафричку Унију.^[3]

До краја 1945. године био је на дужности генералног конзула Краљевине Југославије, односно Демократске Федеративне Југославије, у Јужноафричкој Унији, са сједиштем у Кејптауну.^[4]

Након опозива враћа се у Београд, а потом у Подгорицу, гдје је радио као адвокат. Умро је 1963. године.^[1]

Био је ожењен Вероником (Вером) Поповић, кћерком др Ивана Поповића, професора и управитеља Текелијанума у Будимпешти,^[5] с којом је имао синове Ивана и Јока (обојица љекари) и кћерку Љубицу.