Минарет   Минарет или мунара (арап. manāra – светионик, тур. minare) је дистинктивно обележје исламске архитектуре. Минарети су обично високе куле са куполама на врху. Могу стајати посебно или уз џамију и најчешће су изразито виши од ње.[1][2] Историја и развојУ неким старијим џамијама, као што је Велика Џамија у Дамаску, минарети су у почетку служили као осматрачнице осветљаване бакљама (нар на арапском значи „светлост“ одакле је и потекла реч минарет). У блиској историји, главна улога минарета је била да обезбеди повољно место са којег би мујезин позивао на молитву. Данас се на молитву позива преко озвучења, углавном у самој џамији. На тај начин данас минарети имају традиционалну и декоративну улогу. Најстарији минарет на свету био је изграђен уз мошеју Омејида у Дамаску (поч. VIII века). Највећи минарет на свету који има 210 метара налази се у џамији Хасан II у Казабланци у Мароку, док је највећи минарет од цигала у Делхију, Индија. Тренутно се граде два минарета у Техерану, а планирана висина је 230 метара. КонструкцијаМинарети се најчешће састоје од три дела:
Обично се копа дубок темељ а од материјала се користи шљунак. Постоје минарети и без основе али је ово ретка појава.
Високе куле су коничне, цилиндричне или полигоналне; степенице круже око минарета у смеру супротном од смера кретања казаљке на часовницима, пружајући додатну потпору за најиздуженије куле.
У горњем делу минарета налази се балкон одакле се позива на молитву. Прекривен је стрехом налик на кров и украшен је резним орнаментима, као што су цигла, цреп, лукови или натписи. Локални стиловиПостоје разни стилови у зависности од области и временске епохе. Ово су неки од стилова и области одакле потичу остали стилови:
Референце
Спољашње везе
|
||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
