Миодраг Мишко Петровић

Миодраг Мишко Петровић
Миодраг Мишко Петровић
	Миодраг Мишко Петровић на отварању самосталне изложбе у Нишу (2018)
Лични подаци
Датум рођења	1946.
Место рођења	Србија
Уметнички рад
Поље	Сликарство

Миодраг Мишко Петровић (1946) српски је сликар. На својим сликама више од 40 година бави проучавањем и сликањем непоновљивог и божанског женског тела,^[а] цртежа, акаварела и графика. До сада је излагао на више од 20 самосталних и преко 300 групних изложби у Србији и иностранству. Члан је УЛУС-а од 1976. године.^[1]

Живот и каријера

Дипломирао је сликарство 1975. године, на Факултету ликовних уметности у Београду у класи професора Стојана Ћелића. Студирао је трећу годину у класи проф. Љубице Сокић.

Члан је УЛУС-а од 1976. године, а од 2003. до 2007. године, био је председник УЛУС-а. Живи и ствара у Београду.

Ликовно стваралаштво

У раним стваралачким годинама колористичка констелација Миодрага Мишка Петровића нагиње ка сфуматозном пастелу, потом боја видно ојачава, до крешенда, но, никад не прелазећи границу ка сировој. Колоритска бравура је увек у складу са високим мајсторством генуиног цртача, тако да је логика слике подвучена стабилном композицијом, у којој, ипак, све ври од динамичног сучељавања појединих деоница.^[2]

Ликовно ствралаштво Мишка Петровића, прожето је циклусимаа различитих тематика, у којима градња мотива донекле алудира на поредак мозаичких тесера, са крајњим ефектом из подручја својеврсног оп арта у вазарелијевском духу. Међутим, Петровићевев оп арт никада није избрисао реалну представу, већ је послужио као структурна слика њене „поткожне”, унутрашње грађе, којом је недвосмислено означио сопствени медитативни поступак.^[2]

Претачући у слику, свој сопстбвени жанр, Петровић, веома видно, скоро опипљиво уткива у своја ликовна дела истраживачки жар, виспрену мисао, богато искуство, смисао за хумор, животну радост и љубав. Иако сложеног ткива, свака његова слика, представљала она аутопортрет, портрет, жанр сцену, предео, мртву природу или акт, одзвања хармонијом ауторовог бића – од почетка стварања до данас.^[2]

Изложбе

Самостално је излагао у:^[3]^[4]

Новом Саду (1980, 1998),
Београду (1981, 1991, 1998, 2006, 2012, 2012. 2014, 2016, 2018, 2020^[5]),
Лесковцу (1985),
Земуну (2008, 2009),
Подгорици (2000),
Котору (2000),
Чачку (2007),
Опову (2007),
Темерину (2010),
Нишу (2018).

На колективним изложбама излагао је своја дела на преко 300 изложби у Србији и иностранству.

Признања

Његови радови се налазе у колекцијама:

Србија

Београд — Музеј града Београда, Музеј савремене уметности у Београду, Југословенска привредна комора, Позоришта Атеље 212, Дом Војске Србије,
Горњи Милановац — Музеја Горњег Милановца,
Зрењанин — Галерија акварела у Зрењанину,
Приватним колекцијама у Србији

Иностранство

Галерије савремене уметности Црне Горе,
Хотели Панорама у Бечићима и Мимоза у Тивту
Галеријама у Сакараменту, Лос Анђелесу, Њујорку, Ванкуверу, Лондонау, Паризу, Будимпешти, Хореу (главном граду острва Самотрак) Новом Зеланду и Аустралији.

Напомене

^ Како сам Петровић описује свој ликовни опус

Референце

^ „Art magazin - Miodrag Miško Petrović - Slike”. www.artmagazin.info. Приступљено 2023-01-05.
^ ^а ^б ^в Весна Тодоровић, Продуховљени хедонизам У: Предговор за изложбу Миодрака Мишка Петртовића у Галерији Официрски дом у Нишу 2018. Издавач Галерија савремене ликовне уметности Нишу pp. 2-5
^ „Miodrag Miško Petrović - Slike”. www.artmagazin.info 10. jul 2018. Приступљено 18. 7. 2018.
^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Neda Kovinić i Miodrag Miško Petrović”. www.rts.rs. Приступљено 2023-01-05.
^ „Prodajna galerija Beograd: Miodrag Miško Petrović - Enigma”. Dan u Beogradu (на језику: српски). 2020-07-21. Приступљено 2023-01-05.