Мирон Флашар

Мирон Флашар
Мирон Флашар
Лични подаци
Датум рођења	23. јун 1929.
Место рођења	Београд, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти	2. март 1997. (67 год.)
Место смрти	Београд, СР Југославија

Мирон Флашар (Београд, 23. јун 1929 — Београд, 2. март 1997) је био српски филолог, професор Универзитета у Београду, дописни члан САНУ.

Биографија

Рођен је 1929. у Београду. Положио је 1948. године виши течајни испит у Трећој београдској мушкој гимназији, а дипломирао је 1953. на групи за класичну филологију београдског Филозофског факултета.

Од 1950. је запослен на Филозофском факултету у Београду, на Катедри за класичну филологију, односно на потоњем и садашњем Одељењу за класичне науке. Најпре је радио као инжењер, од 1953. као професор средње школе додељен на рад, а 1955. је изабран за асистента за предмет Класична филологија. Одбранио је 1959. докторску дисертацију под насловом „Античко наслеђе у делу Његошеву“, пред комисијом у којој су били професори Милан Будимир, Милош Н. Ђурић, Војислав Ђурић и Видо Латковић.

Изабран је 1959. у звање доцента за предмет класична филологија. Две школске године је провео на специјализацији у Атини, где се 1960/61. и 1962/63. бавио новијом грчком филологијом. Добио је 1964. Октобарску награду града Београда за књижевност, са професором Миланом Будимиром за заједнички писани универзитетски уџбеник „De auctoribus romanis: преглед римске књижевности“ (Београд, 1963).

Изабран је 1965. у звање ванредног професора за предмет Класична филологија, а 1971. у звање редовног професора за предмет Античке књижевности (хеленска и римска). Од 1977. био је управник Одељења за класичне науке Филозофског факултета у Београду.

Био је стални члан Матице српске, члан одбора МС и СКЗ и члан Уређивачког одбора Зборника МС за књижевност и језик. Учествује у раду неколико одбора САНУ.

Изабран је 1991. године за дописног члана САНУ. Умро је 1997. у Београду.

Библиографија и подаци о раду

Књиге

Античко наслеђе и делу Његошеву, докторска дисертација, Београд
De auctoribus romanis: преглед римске књижевности, Београд, 1963.
Повести из античке књизевности: животи, путеви, подвизи, војне (приређивач и преводилац), Београд, 1986.
Студије о Стерији, Београд, 1988.
Његош и антика, Подгорица, 1997.

За велику италијанску енциклопедију дао је чланак Virgilio nella letteratura serbo-croata e slovena („Вергилије у српско–хрватској и словеначкој књижевности“).

Биобиблиографски подаци о професору Мирону Флашару и подаци о његовом раду могу се наћи у публикацијама:

Сто година Филозофског факултета, Народна књига, Београд, 1963, стр. 306-307
Лексикон писаца Југославије, Матица српска, Нови Сад, Том II, 1979, стр. 141-142
Скупштина за избор нових чланова, САНУ, Одељење језика и књижевности, Београд, 1985, Кандидати за дописне чланове бр. 5, стр. 1-15
Библиографски речник учесника међународног скупа Вук Караџић и његово дело у своме времену и данас, Међународни славистички центар и Филолошки Факултет, Београд, 1987, стр. 135
белешка о писцу додата књизи М. Флашар, Студије о Стерији, СКЗ, Београд, 1988, 529-532
Зборник Филозофског Факултета, Научни скуп поводом стопедесетогодишњице Филозофског Факултета, Београд, 1990, стр. 293-295
Зборник МС, књига XXXVIII, св. 2, 1990 (Н. Сад 1991), стр. 366-367, 383-393
Скупштина за избор нових чланова, САНУ, Одељење језика и књижевности, Београд, 1991, Кандидати за дописне чланове стр. 1-7
Ко је ко у Србији, 1991, Библиофон, Београд, стр.130

Критички написи поводом радова Др. Проф. Мирона Флашара

Критички написи поводом радова Др. Проф. Мирона Флашара од којих треба поменути изцрпније приказе:

О Докторској дисертацији М. Флашара Античко наслеђе у песмама Његошевим, Милан Будимир, ЖА, IX, 1959, св .1-2, 313-316
О Универзитетском уџбенику Преглед римске књижевности, написаном у коауторству са М. Будимиром, Миодраг Стојановић, Филолошки преглед, Београд, 1964, св. 3-4, стр. 232-237
Фрањо Баришић, ЖА, XV, 1966, sv. 2, str. 493-497
Војислав Ђурић - Говор Поезије, III, Просвета, Београд, 1980, стр. 68-71
О књизи повести из Античке књижевности, Слободан Вукобрат, Зборник МС, књ. XXXVIII, св. 2, 1990 (Н. Сад 1991), стр. 329-333
О књизи Студије о Стерији, Драгиша Живковић, Домети, Сомбор, год. 15, бр. 55, 1988, стр. 91-96
Ксенија Марицки Гађански, Зборник МС, књ. XXXVIII, св. 2, 1990 (Н. Сад 1991), стр. 343-349
Војислав Јелић, Зборник МС, књ. XXXVIII, св. 2, 1990 (Н. Сад 1991), стр. 349-359