Мирослава Сарна
Мирослава Казимира Сарна рођена Салачињска (пољ. Mirosława Sarna, рођ Sałacińska, Лођ Пољска, 8. јун 1942) бивша је пољска атлетичарка који се такмичила у скоку удаљ, кратком спринту на 60 м и 100 м и петобоју. Била је евопска првакиња у скоку удаљ на отвореном 1969. и два пута бронзана у истој дисцилплини на европским првенствима 1970. у Бечу и 1973 у Ротердаму. КаријераСарна је рођена у Лођу у породици Стефане и Јозефа Салачинског. Средњу школу учила је у родном граду, где се учланила у месни атлетски клуб 1955. а свој међународни деби за Пољску направила је 1959. Наставила је студирати физичку културу, где је и магистрирала. Удала се за свог тренера Едмунда Сарна, 1968. и почела да се такмичи под презименом Сарна..[1] Прва национална титула Сарне била је у скоку удаљ 1964. године, а њен резултат 6,13. био је једни рекорд на првенству. Године 1966. осваја још једну националну титулу, овог пута, у петобоју резултатом од 4.332 бода. Позвана је у репрезентацију да заступа Пољску на Европском првенству 1966. у Будимпешти у петобоју где је заузела 15. место.[2]После победе на првенству Пољске 1967. у трци на 200 метара она петобој замењује спринтом и скоком удаљ. Друга пољска титула у скоку удаљ у 1968. донела јој је позив за одлазак на Летње олимпијске игре 1968. у Мексику, да поред Ирене Шевинске учествује у скоку удаљ и као чланица штафете 4 х 100 м. Сарна је у финалу заузела пето место у скоку удаљ, са 6,47 метара (лични рекорд), док је са штафетом испала у предтакмичењу.[3] Сезона 1969. године показала се као најбоља у Сарниној каријера. На државном првенство освојила је две титуле на 200 м и скоку удаљ. На Европском првенству у Атини такмичила се у три дисциплине, скоку удаљ, 100 м и штафети 4 х 100 метара. Победила је у скоку удаљ а њен резултат од 6,49 био је довољан да победи олимпијску победницу Виорику Вископољану и да обезбеди прву и једину златну међународну медаљу у својој каријери.[4] На 100 метара стигла је до полуфинала, а са штафетом као последња измена доведе екипу Кристина Мандецка, Данута Јендрејек и Уршула Јозвик до петог места у финалу. [2] Након успеха у Европском првенству 1968, освојила је још две континенталне медаље: на Европском првенство у дворани 1970. скочила је лични рекорд 6,54 м и освојила бронзану медаљу само два центиметра иза победнице Виорица Висцополеану, а један иза другопласиране Хајде Розендал. Иако квалитет такмичења, односно резултати нису били толико високи на Европском првенство у дворани 1973. упркос томе Сарна је је резултатом 6.15 била трећа иза Дијане Јоргове (6,45 м) и Јармиле Нигрынове 6,30 м).[5]. На Европском првенству у дворани 1970, такмичила се и у трци на 60 метара где је у финалу заузела пето место..[6] Последње националне титуле Сарна је освојила у сезони 1973. године, када је била првакиња Пољске, како у затвореном тако и на отвореном. Њен последњи победнички скок на националним првенствима од 6,29 м остао је рекорд пољских првенстава до 1978. године, када га оборила Ана Влодарчик. [7]. Сарна је последњи од својих 47 међународних наступа имала у сезони 1973. године. Након завршетка такмичарске каријере, била је тренер и наставник физичког васпитања.[1] Националне титуле
Међународна такмичења
Референце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia