Мирослав Прокопијевић

Мирослав Прокопијевић
Мирослав Прокопијевић
	Мирослав Прокопијевић 2010. године
Лични подаци
Датум рођења	1. новембар 1953.
Место рођења	Лучани, ФНРЈ
Датум смрти	21. јануар 2019. (65 год.)
	Србија

Мирослав Прокопијевић (Лучани, 1. новембар 1953 — 21. јануар 2019) био је српски географ, филозоф, сарадник Института за европске студије и директор Центра за слободно тржиште и економски аналитичар.

Биографија

Завршио је основну школу у Лучанима, а гимназију у Чачку. На Универзитету у Београду дипломирао је 1976. на Природноматематичком факултету и 1978. на Филозофском факултету.

Магистрирао је туризмологију 1978. на Природно-математичком факултету у Београду и на ФПН на Универзитету у Загребу 1981. Докторирао је 1984. на Факултету политичких наука у Загребу.

Добио је већи броја стипендија и био је гостујући професор на више факултета у свету.

Објавио је више од 110 радова у светском часописима.

Говорио је немачки и енглески језик.

Умро је 21. јануара 2019.^[1]

Теоријски погледи у политичкој науци и политичкој економији

Његови теоријски погледи углавном су изведени из либертаријанске политичке теорије, чији је главни представник тада био амерички политички филозоф Роберт Нозик, као и из теорије јавног избора, која је доминирала америчком политичком економијом током шездесетих и седамдесетих година 20. века.

Прокопијевић је пионир теорије јавног избора (конституционалне економије) у Србији. Први је 1999. године објавио уџбеник из ове области под називом Конституционална економија (е-прес). Годину дана раније објавио је краћу студију под називом Конституционална економија Европске уније (Институт за европске студије, 1998). Писао је и о значајним америчким теоретичарима јавног избора.^[2]

Био је велики поборник људских права и слободе избора. Године 1996. уредио је зборник под називом Људска права (Институт за Европске студије), а 2010. године објавио је збирку текстова Слобода избора (Завод за уџбенике).

Економски теоријски погледи

У економском смислу, Прокопијевић је био велики заговарач слободе тржишта и минималне државне интервенције у привреду. Објавио је више текстова на ту тему. Веровао је за лошу привредну ситуацију у Србији одговорна неумерена државна интервенција, те да греше сви који одговорност траже у либералној идеологији.^[3]