Мироточење

Мироточење (грч. μυροβλυσία) је, у хришћанству, појављивање уљане влаге, познате као миро^[а], на иконама, крстовима или моштима светитеља. Мироточење подразумева спонтано појављивање лаке уљане материје, која испушта пријатан мирис. Разни случајеви мироточења разликују се један од другог по врсти, боји и конзистенцији течности која се појављује. Она може да буде густа и вискозна као смола, или да личи на росу.^[1]

Хришћанске цркве сматрају мироточење као чудесни догађај, али нема довољно дискусија о узроцима и карактеру појаве течности зато што црквене власти не дозвољавају научни приступ моштима и другим реликвијама.^{[тражи се извор]}

Мироточење у историји

Свето Писмо не говори ништа о мироточењу. Сва помињања дате појаве налазе се једино у светом предању. У најраније забележене случајеве мироточења спадају:

миомирисно уље из гробнице апостола Јована Богослова, које точи сваке године;
мироточење моштију апостола Филипа (према апокрифу "Дела апостола Филипа", споменик 2-3. века);
"Мучеништво Теодота Анкирског" (3. век) извештава о точењу мира од мученикових остатака;
многобројни извештаји о обилном мироточењу моштију Димитрија Солунског (према сазнању Димитрија Ростовског, његово мироточење је познато од 7. века^[2], док Јован Скилица тврди да се мироточење од светитеља први пут појавило 1040. године^[3]);
мошти светог Николаја Чудотворца, која се од 9. маја 1087. године налазе у крипти светитељеве базилике у граду Бари (Италија), непрестано точе миро, које се једном годишње вади кроз мали отвор на поклопцу гробнице;^[4]
точење уља од моштију преподобне Теодоре у Солуну у 14. и 15. веку. "Од ње непрестано точи миро, као из текућег извора, поред леве ноге тече у каду. То миро раздељују на благослов правоверним хришћанима"^[5].

Савремени примери:

Монреалска Иверска икона Мајке Божије, по многобројним сведочењима, скоро непрекидно је мироточила у току 15 година (1982—1997);
2009. године у току богослужења у војничкој четврти Севастопоља, икона Мајке Божије "Умекшање злих срца" замироточила је крвљу^[6].

Види још

Напомене

^ Треба га разликовати од мира које се кува у свакој помесној православној цркви и користи се за вршење тајне миропомазања.

Референце

^ Гришечкина, Наталья Васильевна. „Обновление и мироточение икон”. www.bibliotekar.ru (на језику: руски). Приступљено 19. 5. 2022.
^ „Жития святых по изложению свт. Димитрия Ростовского/Октябрь/26 — Викитека”. ru.wikisource.org (на језику: руски).
^ Charalambos Bakirtzis Pilgrimage to Thessalonike: The Tomb of St. Demetrios // Dumbarton Oaks Papers, Vol. 56. (2002), p 176.
^ „Официальный веб-сайт Базилики Святого Николая”. Архивирано из оригинала 2013-09-22. г. Приступљено 2010-01-17. (језик: енглески)
^ ХОЖЕНИЕ ЗОСИМЫ В ЦАРЬГРАД, АФОН И ПАЛЕСТИНУ (Путешествие и события грешного монаха Зосимы, дьякона Сергиева монастыря.) 1419-1422 // Книга хождений. Записки русских путешественников XI-XV вв.. — Москва: Советская Россия, 1984. — С. 305. — 448 с.
^ „Во время богослужения в Севастополе икона замироточила с кровью”. meridian.in.ua (на језику: руски). Приступљено 19. 5. 2022.