Мит о трговини људима у међународном кривичном праву (књига)

Мит о трговини људима у међународном кривичном праву је књига аутора проф. др Бранислава Ристивојевића, објављена у издању Правног факултета у Новом Саду. У књизи аутор критички разматра концепт трговине људима, његову примену у међународном кривичном праву, као и импликације које постојећи приступи и дефиниције имају на правосудне системе и људска права у различитим земљама.^[1]

У делу „Мит о трговини људима у међународном кривичном праву”, Ристивојевић анализира како је трговина људима постала широко прихваћен правни и социјални појам, али и концепт који је, према његовом мишљењу, често погрешно коришћен и злоупотребљаван у међународним кривичноправним оквирима . Аутор тврди да постојеће дефиниције и стандарди који се односе на трговину људима често нису засновани на доказима и да су производ идеолошких и политичких утицаја, што, према њему, доводи до „митологизације” проблема.^[1]

Један од кључних аспеката књиге је критика међународних стандарда, посебно Протокола за спречавање, сузбијање и кажњавање трговине људима, познатог и као Палермо протокол . Аутор наводи да је дефиниција трговине људима у овом документу неодређена и да отвара простор за различите интерпретације, које могу довести до правне несигурности и неправедних пресуда.^[1][2]

Према Ристивојевићу, правосудни системи често уводе строге мере и казне за трговину људима, али то може имати негативне последице за одређене категорије грађана, посебно за мигранте који се често третирају као жртве или чак као починиоци кривичних дела.^[1]

Књига разматра и појам „моралне панике” у контексту трговине људима, тврдећи да су медији и невладине организације значајно допринели стварању панике и ширењу погрешних уверења о обиму и природи трговине људима . Аутор поставља питање да ли је потребно редефинисати појам трговине људима, како би се постигла већа прецизност у правним дефиницијама и законодавној пракси, што би уједно смањило могућност