Мишић подизач меког непца

Мишић подизач меког непца (лат. musculus levator veli palatini) је парни мишић главе, који је локализован унутра од затезача меког непца и споља од задњег отвора носне дупље.^[1][2][3]

Он полази од петрозног дела слепоочне кости и спушта се доле, напред и медијално ка меком непцу. При томе, на бочном зиду носног дела ждрела образује слузокожни набор назван испупчење леватора (лат. torus levatorius), које представља доњу ивицу отвора слушне трубе. У ткиву меког непца мишићна влакна се пружају изнад тзв. палатиналне апонеурозе на којој се припајају, а затим се у средишњем делу укрштају са влакнима истоименог мишића супротне стране.^[4]

Инервација потиче од гранчица ждрелног сплета, у чијој изградњи учествују језично-ждрелни живац, живац луталац и вратни симпатикус. Највећим делом у оживчавању учествује вагусни нерв.

Основна улога мишића се огледа у подизању задњег дела меког непца и његовом повлачењу уназад. Дејство на Еустахијеву слушну трубу је још увек недовољно проучено.

• Даринка Станишић-Синобад (2001). Основи гнатологије. Београд: БМГ. ISBN 978-86-7330-139-6. COBISS-ID 94080780. 
• Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
• Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.