Мишја грозница![]() Хеморагијска грозница са бубрежним синдромом или мишја грозница је инфективна болест која настаје услед инфекције хантавирусом.[1] ЕпидемиологијаГрупа хантавируси обухвата различите вирусе који су широко распрострањени. У Западној и Северној Европи су најчешћи хантавируси вирус Пумала и Вирус Добрава-Београд, који је 1988. откривен уз помоћ наших научника. У Кини, Кореји и Русији, али и деловима источне Европе, поред вируса Пумала среће се и вирус Хантан, који изазива тешку форму ове болести. Код нас се среће ендемски у неким местима. У Јужној и Северној Америци срећу се друге врсте (вирус син номбре). Путеви преношењаПреносилац хеморагијске грознице са бубрежним синдромом је пољски миш, који овај вирус избацује својим излучевинама: пљувачком, мокраћом и столицом. Човек се инфицира кад дође у контакт са излучевинама овог миша. Инфекције су посебно честе код војника, шумара, пољопривредника и ловаца, који врло лако долазе у контакт са заразним материјалом. ЕтиопатогенезаОблициПостоје две форме:
Клиничка сликаПосле времена инкубације од 2 до 4 недеље јављају се тегобе у виду
Смртност је 6–7%. Инфекција хантавирусом може се јавити и у облику хеморагијске грознице са плућним синдромом. Ова форма је честа у Јужној и Северној Америци. Види јошСпољашње везе
Референце
Литература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia