Мијелопролиферативне неоплазме (МПН) су група ретких карцинома крви код којих се вишак црвених крвних зрнаца, белих крвних зрнаца или тромбоцита производи у коштаној сржи. Прекомерна производња крвних зрнаца је често повезана са соматском мутацијом, на пример у генским маркерима ЈАК2, ЦАЛР, ТЕТ2 и МПЛ.
У ретким случајевима, неке МПН, као што је примарна мијелофиброза, могу убрзати и прерасти у акутну мијелоидну леукемију.
Терминологија
У називу болести мијелопролиферативна неоплазма, израз: мијело - односи се на коштану срж, пролиферативно - описује брзи раст крвних ћелија а неоплазма - описује раст коштане сржи као абнормалан и неконтролисан.
Класификација
Већина институција и организација класифицира МПН као карцином крви. Код МПН, неоплазма (абнормални раст) почиње као бенигна и касније може постати малигна.
Од 2016. године, Светска здравствена организација наводи следеће поткатегорије МПН-ова:
Иако се сматрају ретким болестима, стопе инциденције МПН се повећавају, и у неким случајевима се утростручују. Претпоставља се да повећање може бити повезано са побољшаним дијагностичким способностима на основу идентификације ЈАК2 и других генских маркера, као и са континуираним усавршавањем смерница СЗО.
Постоји широка варијација у пријављеним инциденцијама и преваленцијама МПН широм света, са наводима у неким публикацијама да се код МПН сумња на есенцијалну тромбоцитемију и примарну мијелофиброзу.
Јединствено за младе оболеле од МПН је дужи животни век у односу на старију популацију. Међутим истовремено дуго трајање болести пружа могућност за компликације везане за болест и њено лечење.[1] Постоје и додатна питања која су јединствена за ову старосну групу, а односе се на психосоцијалне потребе, плодност и трудноћу, као и на јединствену биологију МПН.[2][3] Већина доступних података, као и актуелни конвенционални прогностички модели, добијени су анализом старијих популација, па се поставља питање колико тачно одражавају јединствене фенотипске обрасце или прогностичке маркере код млађе старосне групе.
Етиологија
МПН настају када прекурсорске ћелије (бласт ћелије) мијелоидне лозе у коштаној сржи развију соматске мутације које узрокују њихов абнормалан раст. Постоји слична категорија болести за лимфоидну лозу, лимфопролиферативне поремећаје, акутну лимфобластну леукемију, лимфоме, хроничну лимфоцитну леукемију и мултипли мијелом. Верује се да генетика игра централну улогу у развоју МПН-а, посебно у развоју тромбоемболијских компликација и компликација крварења.
Дијагноза
Како пацијенти са МПН можда неће имати симптоме да би се њихова болест открила једини начин су крвни тестови. У зависности од природе мијелопролиферативне неоплазме, дијагностички тестови могу укључивати:
одређивање масе црвених крвних зрнаца (за полицитемију),
узимање аспирата коштане сржи за биопсију,
одређивање засићење артеријске крви кисеоником,
одређивање ниво карбоксихемоглобина,
одређивање ниво алкалне фосфатазе неутрофила,
одређивање нивоа директне концентрације витамина Б12 у серуму (или Б12 серума).
Према дијагностичким критеријумима СЗО објављеним 2016. године, мијелопролиферативне неоплазме се дијагностикују на следећи начин:
Дијагностички критеријуми за МПН СЗО објављени 2016.
Врста МПН
Критеријуми
Хронична мијелоична леукемија (ХМЛ)
Има присуство карактеристичне мутације Филаделфијског хромозома (БЦР-АБЛ1).
Хронична неутрофилна леукемија (ХНЛ)
Карактерише је мутација гена ЦСФ3Р и искључење других узрока неутрофилије.
Есенцијална тромбоцитемија (ЕТ)
Дијагностикује са бројем тромбоцита већим од 450 × 109/Л и повезана је са мутацијом ЈАК2 В617Ф у до 55% случајева и са мутацијом МПЛ (тромбопоетински рецептор) у до 15% случајева. Не би требало да дође до повећања ретикулинских влакана и пацијент не би требало да испуњава критеријуме за друге МПН, посебно Пре-ПМФ.
Полицитемија вера (ПВ)
Најчешће повезана са мутацијом ЈАК2 В617Ф у више од 95% случајева, док остатак има мутације ЈАК2 егзона 12. Потребан је висок хемоглобин или хематокрит, као и преглед коштане сржи који показује „изражену еритроидну, гранулоцитну и мегакариоцитну пролиферацију са плеоморфним, зрелим мегакариоцитима“.
Типично је повезана са ЈАК2, ЦАЛР или МПЛ мутацијама и показује ретикулинску фиброзу не већу од степена 1. Анемија, спленомегалија, ЛДХ изнад горњих граница и леукоцитоза су мањи критеријуми.
Отворено фиброзна мијелофиброза
Као и пре-ПМФ, очигледна је примарна мијелофиброза повезана са ЈАК2, ЦАЛР или МПЛ мутацијама. Међутим, биопсија коштане сржи ће показати фиброзу ретикулина и/или колагена са степеном 2 или 3. Анемија, спленомегалија, ЛДХ изнад горњих граница и леукоцитоза су мањи критеријуми.
Некласификован МПН (МПН-Н)
Пацијенти су са иначе необјашњивом тромбозом и са неоплазмама које се не могу сврстати ни у једну од других категорија.
Терапија
Не постоји куративни третман лековима за МПН.[4] Трансплантација хематопоетских матичних ћелија може бити куративни третман за малу групу пацијената, међутим МПН третман је обично фокусиран на контролу симптома и мијелосупресивне лекове који помажу у контроли производње крвних зрнаца.
Циљ лечења ЕТ и ПВ је превенција тромбохеморагијских компликација. Циљ лечења МФ је ублажавање анемије, спленомегалије и других симптома. Ниска доза аспирина је ефикасна у ПВ и ЕТ. Инхибитори тирозин киназе попут иматиниба побољшали су прогнозу пацијената са ЦМЛ до скоро нормалног животног века.
Недавно је ЈАК2 инхибитор, односно руксолитиниб, одобрен за употребу у примарној мијелофибрози. У току су испитивања ових инхибитора за лечење других мијелопролиферативних неоплазми.
Прогноза
Прогностички скор за МПН се заснива на старости (> 60) и претходној тромбози, и користи се за одређивање опција лечења које имају за циљ смањење ризика од крварења и тромбозе.[5]
