Мождана синовенска тромбоза код деце

Мождана синовенска тромбоза код деце
СинонимиCerebral venous and sinus thrombosis
Мождана синовенска тромбоза на ЦТ (означено жутим крстићем)
Специјалностинеурологија
Лечењевисоке дозе хепарина

Мождана синовенска тромбоза код деце (МСВТ) један облика зачепљења тромбом која се може јавити у свим узрасним групама и обухвата три типа тромбозе: тромбозу синуса (ТС), тромбозу дубоких церебралних вена (ТДЦВ) и тромбозу кортикалних вена (ТКВ). Тромбозе вена се могу јавити изоловано или, чешће, у комбинацији са тромбозом синуса. Како клиничка слика може бити различита, то може бити од значаја за касно постављање дијагнозе.[1][2][3][4][5][6][7][8]

Историја

Први опис тромбозе церебралних вена и синуса приписује се француском лекару Рибесу, који је 1825. приметио тромбозу сагиталног синуса и можданих вена код пацијента који је имао нападе и делиријум.[9]

Током 1940-их, на основу извештаја др Чарлса Сајмондса и других почела је да се користи клиничка дијагноза церебралне венске тромбозе, на основу карактеристичних знакове и симптоме и резултате лумбалне пункције.[10]

Побољшања у дијагностици тромбозе церебралних венских синуса направљена су увођењем венографије 1951. године,[11] која је такође помогла у разликовању МСВТ од идиопатске интракранијалне хипертензије,[12] која има сличне знакове и симптоме у многим случајевима.

Британски гинеколог Стансфилд је заслужан за то што је 1942. године, увео антикоагулантхепарин у третман МСВТ 1942. године. Коначно клиничка испитивања из 1990-их су решила забринутост око употребе антикоагуланса у већини случајева МСВТ.

Епидемиологија

Мождана синовенска тромбоза чини значајан узрок цереброваскуларне болести код деце,[13] са инциденцијом, укључујући и новорођенчад, која износи око 7 случајева на милион живорођене деце.[14][15][16][17][18][19]

Етилогија

Етилогија и фактори ризика за настанак мождане синовенске тромбоза зависе од узраста болесника,[20] тако да се разликују у неонаталном добу, одојачком и у каснијем узрасту.[21]

Класификација

Церебралне синовенске тромбозе се деле на три типа, у зависности од структуре која је захваћена. Међусобно се разликују према клиничкој и радиолошкој презентацији, као и према прогнози.

Класификација можданих синовенских томбоза
Тип Акроним Карактеристике
Тромбоза синуса.[22][23][24] ТС Настаје услед тромботичке оклузије дуралних синуса, најчешће супериорног сагиталног и трансверзалног синуса.[15]
Тромбоза дубоких церебралних вена.[25] ТДЦВ Настаје услед оклузије дубоких вена као што су: унутрашње церебралне вене, вена Галена и базалне вене и њихове гране.
Износе око 10% свих можданих синовенских тромбоза.
Ретко се јавља изоловано, већ углавном удружено са тромбозом синуса.[26]
Тромбозе кортикалних вена.[27] ТКВ Јавља се ретко изоловано и углавном су удружене са тромбозом сагиталног или других синуса.
Најчешће су захваћене фронталне и паријеталне кортикалне вене.

Фактори ризика

Код више од 40% болесника са можданом синовенском тромбоза открива се један или више фактора ризика, док се код 15-20% не открива ниједан фактор ризика.[15][28]

Фактори ризика за настанак можданих синовенских тромбоза према узрасту детета
Новорођенче Одојче и мало дете Адолесценти
  • Дехидрација
  • Инфекција ЦНС,[29]
  • Траума,[30][31]
  • Инфекције и гестациони дијабетес мајке
  • Хипоксично-исхемијска енцефалопатија
  • Превремено прснуће плодових овојака
  • Протромботички поремећаји
  • Дехидрација
  • Инфекције ЦНС,[32]
  • Инфекције главе и врата
  • Сидеропенијска анемија
  • Протромботички поремећаји.[33]
  • Системске болести:
    - системски еритемски лупус,
    - малигнитет,
    - хроничне бубрежне болести.[34][35]
  • Дехидрација
  • Инфекције ЦНС,[36]
  • Инфекције главе и врата,[32]
  • Сидеропенијска анемија,
  • Протромботички поремећаји,[37]
  • Системске болести,[38][39]
  • Орални котрацептиви.[40]

Клиничка слика

Синовенски систем мозга

Клиничка слика мождане синовенске тромбозе код деце зависи од локализације и обима тромбозе, а карактерише се субакутним клиничким током, и следећим најчешћим симптомима:[1][5]

  • јака главобоља која се јавља код око 75-90% оболелих и најчешће је удружена са симптомима и знацима повећаног интракранијалног притиска,
  • повраћање, мучнина,
  • поремећаји вида и едем папиле очног живца,
  • узнемиреност,
  • сомноленција,
  • фокални неуролошки испади,
  • парализа кранијалних нерава
  • епилептичким напади, који су у најранијем узрасту доминантан знак,[41]
  • иритабилност,
  • хипотонија.[42]

Клиничка слика тромбоза дубоких церебралних вена (акроним ТДЦВ) је варијабилна и најчешће обухвата главобољу (80%) и поремећај стања свести (70%).

Код тромбозе кортикалних вена (акроним ТКВ) јављају се неуролошки поремећаји у виду фокалних и генерализованих епилептичких напада, хемипарезе, афазије, хемианопсије и фокалних испада, а ређе се региструју знаци повећаног интракранијалног притиска. Иако је ниво Д-димера нормалан код 25% болесника са можданон синовенском тромбоза, он има високу негативну предиктивну вредност за синовенске тромбозе. Лажно негативан резултат може бити услед релативно малог волумена тромба, нарочито код болесника са тромбозом дубоких церебралних вена.[43][44][45][46]

Дијагноза

Како мождана синовенска тромбоза често представља хеморагични инфаркт у областима атипичним за артеријску васкуларну дистрибуцију, магнетна резонантна венографија (акроним МРВ) заједно са конвенционалном магнетном резонантном томографијом (акроним МРИ) може тачно дијагностиковати церебралну венсну тромбозу.[47][48] Уз пажљиву интерпретацију резултат снимања и висок степен клиничке сумње, компјутеризована томографија (акроним ЦТ) такође може довести до правилне дијагнозе.[49][50][51][52][53]

Компјутеризова томографија мождане синовенске тромбозе у два правца

Према подацима Европске организације за мождани удар, компјутеризована томографска венографија (акроним CTV), магнетна резонантна венографија (MRV) и дигитална субтракциона ангиографија имају сличну тачности у дијагнози мождане синовенске тромбозе. Искуство је показало да предност треба дати компјутеризованој томографској венографија јер се ради о брзом снимање слике и чињеници да није контраиндицикована код пацијената са пејсмејкером и феромагнетским уређајем. Предности МРИ / МРВ-а укључују могућност показивања самог тромба и већу осетљивост у откривању паренхимских лезија.[54][55][56]

Диференцијална дијагноза

Диференцијално дијагностички треба имати у виду следеће болести:

  • Парализа шестог кранијалног живаца)
  • Крвне дискразије и мождани удар
  • Кавернозни синдроми синуса
  • Цитомегаловирусни енцефалитис код ХИВ-а
  • Повреда главе
  • Интракранијални епидурални апсцес

Отежавајућа околност у промптном постављању дијагнозе је субакутни ток болести, нарочито ако је удружен са нормалним Д димерима.

Терапија

Терапија мождане синовенске тромбозе је слична као код пацијената са артеријским можданим ударом.[57][58][59]

Специфична терапија

Специфична терапија за мождану синовенску тромбозу укључује антикоагулацијску или тромболитичку терапију.[60][61][62] Међутим, употреба антикоагулације у можданој синовенској тромбози није најбоље прихваћена од неуролога, због изражена забринутост од могућег пораста хеморагија код пацијената лечених на овај начин. Међутим постојећи подаци подржавају употребу системске антикоагулације као почетне терапије код свих пацијената, чак и у присуству интракранијалног крварења.[63][64][65][66]

Терапија фронталног синузитиса

Фронтални синузитис треба агресивно лечити пре него што доведе до субдуралног емпиеме или цереброваскуларне тромбозе.

Терапија менталног статуса или хемиплегија

Пацијентима са измењеним менталним статусом или хемиплегијом не треба давати ништа оралним путем како би се избегла аспирација. Интравенски примењене инфузије не би требало да буду хипотонични раствори. Препоручује се уобичајена физиолошки раствор са брзином давања од око 1.000 мл за 24 сата.

Да би се смањио интракранијални притисак, пацијентова глава би требало да буде увек подигнута за 30-40°.

У лечењу болесника са можданим ударом, није доказано да је додатни кисеоник користан ако пацијентов ниво свести није смањен.

Хируршка терапија

У случајевима озбиљног неуролошког погоршања, отворена тромбектомија и локална тромболитичка терапија описани су као корисни начини терапије.[67][68][63][64]

Хернијација која се може приписати једнострано масовном дејство и појава смрти због церебралне венске тромбозе, изазвана је великим паренхимским лезијама. Декомпресивна хирургија је код ових хернијација „метода спаса” и најчешће резултује добрим функционалним исходом, чак и код пацијената са тешким клиничким стањима.[69][70]

Прогноза

Уколико се мождана синовенска тромбоза код деце дијагностикује и лечи правовремено и адекватно, прогноза је добра и опоравак је потпун код 80% оболеле деце.[20][71]

Предиктори лоше прогнозе су касни почетак лечења, хеморагија, захватање дубоких церебралних вена или трансверзалног синуса и присуство инфекције или неоплазме,[72] централног нервног система.[73][74][41]

Галерија

  • Магнетном резонанцом начињени снимци код болесника са МСВТ
  • Компјутеризованом томографијом начињени снимци код болесника са МСВТ

Референце

  1. ^ а б Liang, Z. W.; Gao, W. L.; Feng, L. M. (март 2017). „Clinical characteristics and prognosis of cerebral venous thrombosis in Chinese women during pregnancy and puerperium”. Sci Rep. 7: 43866. 
  2. ^ Kang, Ji Hee; Yun, Tae Jin; Yoo, Roh-Eul; Yoon, Byung-Woo; Lee, A Leum; Kang, Koung Mi; Choi, Seung Hong; Kim, Ji-Hoon; Sohn, Chul-Ho (2017). „Bright sinus appearance on arterial spin labeling MR imaging aids to identify cerebral venous thrombosis”. Medicine. 96 (41): e8244. ISSN 0025-7974. doi:10.1097/md.0000000000008244. 
  3. ^ Bergui, M.; Bradac, G. B. (2003). „Clinical picture of patients with cerebral venous thrombosis and patterns of dural sinus involvement”. Cerebrovascular Diseases. 16 (3): 211—6. 
  4. ^ Carpenter, J. S.; Rosen, C. L.; Bailes, J. E.; Gailloud, P. (јануар 2004). „Sinus pericranii: clinical and imaging findings in two cases of spontaneous partial thrombosis”. AJNR Am J Neuroradiol. 25 (1): 121—5. 
  5. ^ а б Masuhr, F.; Mehraein, S.; Einhaupl, K. (јануар 2004). „Cerebral venous and sinus thrombosis”. J Neurol. 251 (1): 11—23. 
  6. ^ Chen, J. S.; Mukherjee, P; Dillon, W. P.; Wintermark, M. (октобар 2006). „Restricted diffusion in bilateral optic nerves and retinas as an indicator of venous ischemia caused by cavernous sinus thrombophlebitis”. AJNR Am J Neuroradiol. 27 (9): 1815—6. 
  7. ^ Röttger C, Trittmacher S, Gerriets T, Blaes F, Kaps M, Stolz E (март 2005). „Reversible MR imaging abnormalities following cerebral venous thrombosis”. AJNR Am J Neuroradiol. 26 (3): 607—13. .
  8. ^ Stracke, C. P.; Katoh, M; Wiethoff, A. J.; Parsons, E. C.; Spangenberg, P; Spuntrup, E. (мај 2007). „Molecular MRI of cerebral venous sinus thrombosis using a new fibrin-specific MR contrast agent”. Stroke. 38 (5): 1476—81. 
  9. ^ Ribes, M. F. (1825). „Des recherches faites sur la phlebite”. Rev. Med. Fr. Etrang. 3: 5—41. 
  10. ^ Bousser MG, Chiras J, Bories J, Castaigne P (1. 3. 1985). „Cerebral venous thrombosis—a review of 38 cases”. Stroke. 16 (2): 199—213. PMID 3975957. doi:10.1161/01.str.16.2.199 Слободан приступ. 
  11. ^ Ray BS, Dunbar HS, Dotter CT (јануар 1951). „Dural sinus venography as an aid to diagnosis in intracranial disease”. J. Neurosurg. 8 (1): 23—37. PMID 14804146. doi:10.3171/jns.1951.8.1.0023. 
  12. ^ Ray BS, Dunbar HS (септембар 1951). „Thrombosis of the dural venous sinuses as a cause of pseudotumor cerebri”. Ann. Surg. 134 (3): 376—86. PMC 1802934 Слободан приступ. PMID 14869026. doi:10.1097/00000658-195113430-00009. 
  13. ^ Linn Ј, Brückmann H (2010). „Cerebral venous and dural sinus thrombosis”. Clin Neuroradiol. 20: 25—37. 
  14. ^ Stam, J. (2005). „Current concepts: Thrombosis of the cerebral veins and sinuses”. New England Journal of Medicine. 352: 1791—8. .
  15. ^ а б в Ferro ЈM, Bacelar-Nicolau H, Rodrigues T, et al, ISCVT and VENOPORTInvestigators (2009). „Risk score to predict the outcome of patients with cerebral vein and dural sinus thrombosis”. Cerebrovascular Diseases. 28: 39—44. .
  16. ^ [Guideline] Bushnell C, McCullough LD, Awad IA; et al. (мај 2014). „Guidelines for the prevention of stroke in women: a statement for healthcare professionals from the American Heart Association/American Stroke Association”. Stroke. 45 (5): 1545—88. .
  17. ^ Ferro, J. M.; Canhão, P. (септембар 2014). „Cerebral venous sinus thrombosis: update on diagnosis and management”. Curr Cardiol Rep. 16 (9): 523. 
  18. ^ Ruiz-Sandoval JL, Chiquete E, Bañuelos-Becerra LJ, Torres-Anguiano C, González-Padilla C, Arauz A; et al. (2012). „Cerebral venous thrombosis in a Mexican multicenter registry of acute cerebrovascular disease: The RENAMEVASC study”. J Stroke Cerebrovascular Diseases. 21: 395—400. 
  19. ^ Banerjee, A. K.; Varma, M; Vasista, R. K.; Chopra, J. S. (1989). „Cerebrovascular disease in north-west India: A study of necropsy material”. Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry. 52: 512—5. 
  20. ^ а б Ferro, J. M.; Canhão, P; Stam, J.; Bousser, M. G.; Barinagarrementeria, F. (2004). „Prognosis of cerebral vein and dural sinus thrombosis: Results of the International Study on Cerebral Vein and Dural Sinus Thrombosis (ISCVT)”. Stroke. 35: 664—70. 
  21. ^ Hedlund, G. (2013). „Cerebral sinovenous thrombosis in pediatric practice”. Pediatr Radiol. 43: 173—88. .
  22. ^ Xu H, Chen K, Lin D, Dai L, Chen H, Xu Z (2010). „Cerebral venous sinus thrombosis in adult nephrotic syndrome”. Clin Nephrol. 74: 144—9. 
  23. ^ Stam, J. (2005). „Thrombosis of the cerebral veins and sinuses”. New England Journal of Medicine. 352: 1791—8. 
  24. ^ Yoon, K. W.; Cho, M. K.; Kim, Y. J.; Lee, S. K. (2011). „Sinus thrombosis in a patient with intracranial hypotension: A suggested hypothesis of venous stasis. a case report”. Interv Neuroradiol. 17: 248—51. 
  25. ^ Bousser, M. G.; Ferro, J. M. (2007). „Cerebral venous thrombosis: An update”. Lancet Neurol. 6: 162—70. 
  26. ^ Jia, L. Y.; Hua, Y; Ji, X. M.; Liu, J. T. (2012). „Correlation analysis of internal jugular vein abnormalities and cerebral venous sinus thrombosis”. Chin Med J (Engl). 125: 3671—4. 
  27. ^ Sanz Gallego I, Fuentes B, Martínez-Sánchez P, Díez Tejedor E (2011). „Do cerebral venous thrombosis risk factors influence the development of an associated venous infarction?”. Neurologia. 26: 13—9. 
  28. ^ Kenet G, Kirkham F, Niederstadt T, Heinecke A, Saunders D, Stoll M; et al. (2007). „Risk factors for recurrent venous thromboembolism in the European collaborative paediatric database on cerebral venous thrombosis: A multicentre cohort study”. Lancet Neurol. 6: 595—603. 
  29. ^ Krishnan A, Karnad DR, Limaye U, Siddharth W (2004). „Cerebral venous and dural sinus thrombosis in severe falciparum malaria”. J Infect. 48: 86—90. 
  30. ^ Lanska, D. J.; Kryscio, R. J. (2000). „Risk factors for peripartum and postpartum stroke and intracranial venous thrombosis”. Stroke. 31: 1274—82. 
  31. ^ Dobbs, T. D.; Barber, Z. E.; Squier, W. L.; Green, A. L. (2012). „Cerebral venous sinus thrombosis complicating traumatic head injury”. J Clin Neurosci. 19: 1058—9. 
  32. ^ а б Jia M, Xiong N, Huang J, Wang Y, Zhang X, Zhang Z; et al. (2012). „Japanese encephalitis accompanied by cerebral venous sinus thrombosis: A case report”. BMC Neurol. 12: 43. 
  33. ^ Wysokinska, E. M.; Wysokinski, W. E.; Brown, R. D.; Karnicki, K; Gosk-Beirska, I.; Grill, D.; et al. (2008). „Thrombophilia differences in cerebral venous sinus and lower extremity deep venous thrombosis”. Neurology. 70: 627—33. 
  34. ^ Friemel, S. P.; Mackey, D. W.; Fenves, A. Z.; Hise, J. H.; Cheung, E. H.; Stone, M. J. (2002). „Nephrotic syndrome presenting as dural sinus thrombosis”. The American Journal of Medicine. 113: 258—60. 
  35. ^ Al Fakeeh KN, Al Rasheed SA (2000). „Cerebral venous thrombosis in the nephrotic syndrome”. Saudi J Kidney Dis Transpl. 11: 59—63. 
  36. ^ Price, K.; Wilson, L.; Tsegaye, M. (2012). „A case of craniocervical abscess with sinus thrombosis in Lemierre's syndrome”. British Journal of Neurosurgery. 26: 426—8. 
  37. ^ De Freitas GR, Bogousslavsky J (2008). „Risk factors of cerebral vein and sinus thrombosis”. Front Neurol Neurosci. 23: 23—54. 
  38. ^ Fabricius J, Klotz JM, Hofmann E, Behr R, Neumann-Haefelin T (2012). „Cerebral venous thrombosis and subdural haematoma: Complications of spontaneous intracranial hypotension”. Fortschr Neurol Psychiatr. 80: 599—601. 
  39. ^ Godfrey, A. L.; Higgins, J. N.; Beer, P. A.; Craig JIO; Vassiliou, G. S. (2011). „In situ thrombolysis for cerebral venous thrombosis complicating anti-leukemic therapy”. Leuk Res. 35: 1127—9. 
  40. ^ Bousser, M. G.; Crassard, I. (2012). „Cerebral venous thrombosis, pregnancy and oral contraceptives”. Thromb Res. 130 (Suppl): S19—22. 
  41. ^ а б Ferro JM, Canhão P, Stam J; et al. (2004). „ISCVT Investigators. Prognosis of cerebral vein and dural sinus thrombosis: results of the International Study on Cerebral Vein and Dural Sinus Thrombosis (ISCVT)”. Stroke. 35: 664—70. .
  42. ^ Beslow, L. A.; Abend, N. S.; Smith, S. E. (2009). „Cerebral sinus venous thrombosis complicated by cerebellar hemorrhage in a child with acute promyelocytic leukemia”. Journal of Child Neurology. 24: 110—4. 
  43. ^ Jacobs, K.; Moulin, T.; Bogousslavsky, J.; et al. (1996). „The stroke syndrome of cortical vein thrombosis”. Neurology. 47: 376—82. 
  44. ^ Boukobza, M.; Crassard, I.; Bousser, M. G.; et al. (2009). „MR imaging features of isolated cortical vein thrombosis: diagnosis and follow-up”. AJNR Am J Neuroradiol. 30: 344—8. 
  45. ^ Sagduyu, A.; Sirin, H.; Mulayim, S.; et al. (2006). „Cerebral cortical and deep venous thrombosis without sinus thrombosis: clinical MRI correlates”. Acta Neurol Scand. 114: 254—60. 
  46. ^ Renowden S (2004). „Cerebral venous sinus thrombosis”. Eur Radiol. 14: 215—2. 
  47. ^ Corvol JC, Oppenheim C, Manaï R, Logak M, Dormont D, Samson Y; et al. (1998). „Diffusion-weighted magnetic resonance imaging in a case of cerebral venous thrombosis”. Stroke. 29: 2649—52. 
  48. ^ Guenther, G.; Arauz, A. (2011). „Cerebral venous thrombosis: A diagnostic and treatment update”. Neurologia. 26: 488—98. 
  49. ^ Koopman K, Uyttenboogaart M, Vroomen PC, van der Meer J, De Keyser J, Luijckx GJ (Jan 15). „Development and validation of a predictive outcome score of cerebral venous thrombosis”. J Neurol Sci. 276 (1–2): 66—8.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
  50. ^ Caso, V.; Billeci, A. M.; Leys, D. (2008). „Interventional neuroradiology in the treatment of cerebral venous thrombosis”. Front Neurol Neurosci. 23: 144—60. 
  51. ^ Masuhr, F.; Einhaupl, K. (2008). „Treatment of cerebral venous and sinus thrombosis”. Front Neurol Neurosci. 23: 132—43. 
  52. ^ Yager, J. Y.; Black, K; Bauman, M.; Massicotte, P. (2008). „Cerebral venous thrombosis in newborns, infants and children”. Front Neurol Neurosci. 23: 122—31. 
  53. ^ Selim, M.; Caplan, L. R. (2008). „Radiological diagnosis of cerebral venous thrombosis”. Front Neurol Neurosci. 23: 96—111. 
  54. ^ Guideline] Ferro JM, Bousser MG, Canhão P, Coutinho JM, Crassard I, Dentali F; et al. (октобар 2017). „European Stroke Organization guideline for the diagnosis and treatment of cerebral venous thrombosis - endorsed by the European Academy of Neurology”. European Journal of Neurology. 24 (10): 1203—1213. .
  55. ^ Yoshikawa T, Abe O, Tsuchiya K, Okubo T, Tobe K, Masumoto T; et al. (2002). „Diffusion-weighted magnetic resonance imaging of dural sinus thrombosis”. Neuroradiology. 44: 481—8. 
  56. ^ Saposnik G, Barinagarrementeria F, Brown RD, Bushnell CD, Cucchiara B, Cushman M; et al. (2011). „Diagnosis and management of cerebral venous thrombosis: A statement for healthcare professionals from the American Heart Association/American Stroke Association”. Stroke. 42: 1158—92. 
  57. ^ Leys, D.; Cordonnier, C. (2008). „Cerebral venous thrombosis: Update on clinical manifestations, diagnosis and management”. Ann Indian Acad Neurol. 11: 79—87. 
  58. ^ Roach, E. S.; Golomb, M. R.; Adams, R; Biller, J.; Daniels, S.; Deveber, G.; et al. (2008). „Management of stroke in infants and children: A scientific statement from a Special Writing Group of the American Heart Association Stroke Council and the Council on Cardiovascular Disease in the Young”. Stroke. 39: 2644—91. 
  59. ^ Karam, C.; Koussa, S. (2008). „Cerebral dural sinus thrombosis following cisplatin chemotherapy”. J Clin Neurosci. 15: 1274—5. 
  60. ^ 25Medel R, Monteith SJ, Crowley RW, Dumont AS (новембар 2009). „A review of therapeutic strategies for the management of cerebral venous sinus thrombosis”. Neurosurg Focus. 27 (5). :E6.
  61. ^ Bentley, J. N.; Figueroa, R. E.; Vender, J. R. (новембар 2009). „From presentation to follow-up: diagnosis and treatment of cerebral venous thrombosis”. Neurosurg Focus. 
  62. ^ Ferro JM, Bousser MG, Canhão P, Coutinho JM, Crassard I, Dentali F; et al. (октобар 2017). „European Stroke Organization guideline for the diagnosis and treatment of cerebral venous thrombosis - endorsed by the European Academy of Neurology”. European Journal of Neurology. 24 (10): 1203—1213. .
  63. ^ а б Medel R, Monteith SJ, Crowley RW, Dumont AS (новембар 2009). „A review of therapeutic strategies for the management of cerebral venous sinus thrombosis”. Neurosurg Focus. 27 (5). :E6.
  64. ^ а б Bentley, J. N.; Figueroa, R. E.; Vender, J. R. (новембар 2009). „From presentation to follow-up: diagnosis and treatment of cerebral venous thrombosis”. Neurosurg Focus. 
  65. ^ Einhaupl, K. M.; Villringer, A.; Meister, W.; et al. (септембар 1991). „Heparin treatment in sinus venous thrombosis”. Lancet. 338 (8767): 597—600. 
  66. ^ de Bruijn SF, Stam J, Vandenbroucke JP (мај 1998). „Increased risk of cerebral venous sinus thrombosis with third- generation oral contraceptives”. Cerebral Venous Sinus Thrombosis Study Group. Lancet. 351 (9113): 1404. .
  67. ^ Ekseth, K.; Bostrom, S.; Vegfors, M. (октобар 1998). „Reversibility of severe sagittal sinus thrombosis with open surgical thrombectomy combined with local infusion of tissue plasminogen activator: technical case report”. Neurosurgery. 43 (4): 960—5. 
  68. ^ Rahman M, Velat GJ, Hoh BL, Mocco J (новембар 2009). „Direct thrombolysis for cerebral venous sinus thrombosis”. Neurosurg Focus. 27 (5). :E7.
  69. ^ Ferro, J. M.; Crassard, I; Coutinho, J. M.; Canhão, P; Barinagarrementeria, F.; Cucchiara, B. (октобар 2011). „Decompressive surgery in cerebrovenous thrombosis: a multicenter registry and a systematic review of individual patient data”. Stroke. 42 (10): 2825—31. 
  70. ^ Rajan Vivakaran TT, Srinivas D, Kulkarni GB, Somanna S (2012). „The role of decompressive craniectomy in cerebral venous sinus thrombosis”. Journal of Neurosurgery. 117: 738—44. 
  71. ^ De Bruijn SF, De Haan RJ, Stam J (2001). „Clinical features and prognostic factors of cerebral venous sinus thrombosis in a prospective series of 59 patients”. For The Cerebral Venous Sinus Thrombosis Study Group. Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry. 70: 105—8. 
  72. ^ Brown, A. (2012). „Preventing venous thromboembolism in hospitalized patients with cancer: Improving compliance with clinical practice guidelines”. Am J Health Syst Pharm. 69: 469—81. 
  73. ^ Linn Ј, Brückmann H (2010). „Cerebral venous and dural sinus thrombosis”. Clin Neuroradiol. 20: 25—37. .
  74. ^ Ferro ЈM, Bacelar-Nicolau H, Rodrigues T, et al, ISCVT and VENOPORT Investigators (2009). „Risk score to predict the outcome of patients with cerebral vein and dural sinus thrombosis”. Cerebrovascular Diseases. 28: 39—44. .

Спољашње везе

Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Portal : Agama
Agama
Portal : Bahasa
Bahasa
Portal : Biografi
Biografi
Portal : Budaya
Budaya
Portal : Ekonomi
Ekonomi
Portal : Elektronika
Elektronika
Portal : Film
Film
Portal : Filsafat
Filsafat
Portal : Geografi
Geografi
Portal : Indonesia
Indonesia
Portal : Ilmu
Ilmu
Portal : Lingkungan
Lingkungan
Portal : Masyarakat
Masyarakat
Portal : Matematika
Matematika
Portal : Militer
Militer
Portal : Mitologi
Mitologi
Portal : Musik
Musik
Portal : Olahraga
Olahraga
Portal : Pendidikan
Pendidikan
Portal : Politik
Politik
Portal : Sastra
Sastra
Portal : Sejarah
Sejarah
Portal : Seni
Seni
Portal : Teknologi
Teknologi

Kembali kehalaman sebelumnya