Мозир
Мозир (блр. Мазы́р; рус. Мо́зырь) град је у Белорусији, центар истоименог рејона у Гомељској области. Налази се на реци Припјат, 210 км источно од Пинска, 220 км југоисточно од Минска и око 100 км северозападно од Чернобиља. Заједно са приградским насељем Калинковичи које се налази на левој обали Припјата има око 150.000 становника. Мозир је познат као град нафтне, прехрамбене и машинске индустрије. У граду се налази највећа белоруска рафинерија нафте и управо код Мозира се велики руски нафтовод "Дружба" (којим се остатку Европе испоручује руска нафта) рачва у два крака (један иде ка Пољској, други ка Украјини). Највећа белоруска речна лука је такође смештена у Мозиру. Градско језгро је смештено на лесној заравни на десној обали Припјата која је издигнутија у односу на леву (и до 80 м). Висинска разлика између две обале је настала као последица глацијације, а Припјат у овом делу тече на старом ледничком кориту. Историја градаМозир је један од најстаријих градова историјске Рутеније (Руса). У писаним изворима први пут се спомиње у документу из 1155. године у коме је кијевски књаз Јуриј Долгоруки насеље на том месту предао под управу черниговском књазу Свјатославу Ољговичу. У XIV веку добио је статус града (по Магдебуршком праву, а оригинални документ се данас чува у Историјском архиву Белорусије). Почетком XVIII века у граду је отворена језуитска школа под покровитељством Вилњуског универзитета. Школа је неколико деценија касније секуларизована и преименована у гимназију. Крајем XVIII века улази у састав царске Русије и отада почиње његов убрзани развој (превасходно захваљујући великом броју досељених Јевреја који су углавном били трговци). Град је ушао у састав Белорусије 1921. године. Од 1938. до 1954. био је административни центар Полеске области, након чега је постао део Гомељске области Белорусије. Град је разорен у току Другог светског рата од стране фашиста. Јевреји, који су до рата чинили готово 40% целокупне популације су готово нестали из града.[1] Име града је највероватније изведено од угро-финског термина "мосар" који означава мочваран и блатан крај обрастао џбуњем (баш какво је и место на ком је град Мозир настао).[2] СтановништвоПрема процени, у граду је 2012. живело 110.540 становника.
ИндустријаМозир важи за један од индустријски најразвијенијих градова Белорусије захваљујући својој рафинерији нафте (највећој у земљи), хемијским и петрохемијским погонима, те погонима, дрвопрерађивачке, машинске и прехрамбене индустрије. рафинерија нафте, која производи готово све врсте нафтних производа, је у заједничком белоруско - руском власништву. Захваљујући великим залихама камене соли у околини (преко 22 милиона тона), у граду ради и велика солана „Мозырьсоль" која извози своје производе широм бившег Совјетског Савеза. У граду постоје и погони машинске, текстилне, дрвопрерађивачке и прехрамбене индустрије (пивара). Лука "Пхов" је највећа лука у земљи. Од 1980. град има и властити аеродром који се тренутно реновира за потребе домаћег авио саобраћаја. Образовање и спортНа Мозирском педагошком факултету постоје катедре за језик и књижевност, математику, физику, географију, биологију и хемију.[4] Град има олимпијски базен, 3 стадиона на отвореном, мању скијашку стазу те школу за олимпијске спортове. Локални фудбалски клуб ФК Славија Мозир се тренутно такмичи у првој фудбалској лиги Белорусије. Градови побратимиГалерија
Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.jpg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
