Момчило М. Ристић
Момчило М. Ристић (Мрчајевци, 27. јул 1929 – Београд, 10. август 2018) био је српски инжењер технологије и редовни члан САНУ на Одељењу техничких наука (дописни члан од 21. марта 1974, редовни од 12. децембра 1985). Примарно поље рада било му је наука о материјалима и технологија материјала, са ужом оријентацијом на прогнозу својстава материјала, физику и технологију синтеровања.[1] БиографијаМомчило М. Ристић рођен је 27. јула 1929. године у Мрчајевцима, од мајке Милке и оца Милана, учитеља. Дипломирао је са одличним услсхом на Технолошком факултету Универзитета у Београду. После дипломирања и одслуженог војног рока, од 1955. године, радио је у Предузећу „ЦЕР" у Чачку на проблемима добијања електрокерамичких материјала, после чега, од 1959. године, ради у Институту за нуклеарне науке на проблемима развоја модерних материјала, нуклеарно-керамичко горива, високоватросталним и металокерамичким материјали итд. Од 1974. године сарађује у Институту техничких наука САНУ, вде води пројекте који се односе на физику и технологију синтеровања. Године 1962. изабран за доцента Електротехничког факултета Универзитета у Београду, а пет година касније за ванредног професора Техничког факултета у Нишу. Године 1969. изабран је за редовног професора Електронског факулгета Универзитета у Нишу, где обавља и дужност шефа Катедре за електротехничке материјале. Mомчило Ристић је 1962. године одбранио докгорску дисертацију под насловом Реакције у чврстом стању система AL-TiO2 на Технолошком факулгету Универзитета у Београду, после чега је промовисан за доктора техничких наука. Као један од водећих југословенских технолога и утемељивач науке о материјалима код нас, стекао је велики углед у међународним оквирима. Теоријско проучавање процеса синтеровања Момчила Ристића односи се на фундаменталну анализу процеса који се одигравају при синтеровању реалних материјала. To је, у ствари, оригиналност која каракгерише, у свету познату, Београдску школу синтеровања, чији је творац Момчило Ристић. Научну физиономију ове школе најбоље карактерише укупно 14 докторских теза и 15 магистарских радова, урађених и одбрањених под његовим руководством до краја 1974. године.[2] Чланство у другим академијамаБио је члан ван радног састава Македонске академије наука и уметности од 1986. године, инострани члан Академије Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике од 1991. године и инострани члан Руске академије наука од 1992. године.[3] Чланство у стручним удружењимаДржао је чланство у наредним стручним удружењима:
ОдбориБио је члан више одбора:
Дела (библиографија)![]() Mомчило Ристић је објавио велики број научних и стручних радова, односно кљига, у којима се третирају проблеми науке о материјалима, а који су исто тако у вези са развојем модерних техничких материјала. Његови научни радови приладају следећим ужим научним дисциплинама:
Објавио је 922 научна рада, од чега 488 у страним и 434 у домаћим часописима, као и 32 књиге. Књиге
Уреднички рад
Библиотека Момчила М. РистићаАкадемик Момчило Ристић поклонио је део своје личне библиотеке са 1240 наслова Библиотеци САНУ. Књиге су примљене у фонд 1999. године, а до краја 2000. године завршена је њихова обрада у електронском каталогу SANUBIB са сигнатуром ПБ 35. Књиге су углавном из области којом се бави академик М. Ристић, наука о материјалима. Највећи број књига је на страним језицима: руском, немачком, енглеском.[4] Награде и признања
Такође, бројне повеље и плакете. Види још
Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia