Монтањари

Монтањари (фр. Montagnards) су били припадници Монтање (фр. La Montagne, планина), политичке групе током Француске револуције. Названи су тако јер су седели на највишим клупама у Скупштини. Монтањари су били најрадикалнија група француских револуционара и супротстављали су се жирондинцима. Термин "Монтања" је у употребу ушао 1793. године. Врхунац су монтањари достигли током јакобинске диктатуре. Њихов најзначајнији представник је Максимилијан Робеспјер. Припадници ове политичке групе су углавном били припадници средње класе и радила је највише у интересу радничке класе.

Монтањари су чинили опозицију током владавине жирондинаца. Јединство монтање постигнуто је приликом суђења француском краљу Лују XVI (децембар 1792) када су они гласали за краљево погубљење. Успон монтањара поклапа се са слабљењем жирондинаца. Проналазак гвозденог ормара онемогућио је одлагање поступка француском краљу, мада жирондинци нису журили са његовим покретањем. Краљу је суђено због покушаја бега за Варен 1791. године. Јануара 1793. године краљ је погубљен на гиљотини од стране Шарла Анрија Сансона. Монтањари су нападали жирондинце оптуживши их за сарадњу са непријатељем. Уз подршку санкилота организованих у Париску комуну, монтањари су 2. јуна 1793. године подигли устанак током кога су жирондинци избачени из Националног конвента. Максимилијан Робеспјер је преузео власт на челу Комитета јавног спаса. Робеспјер се отворено залагао за мирнију спољну политику и фокусирање на питања унутар новоосноване Прве Француске републике.

Опадање Монтање отпочело је након погубљења Максимилијана Робеспјера и његових присталица у Термидорској реакцији 28. јула 1794. године. Робеспјерова смрт означила је пропаст јакобинске странке. Монтањари потпуно губе свој утицај у Конвенту.

Монтања је створена 1792. године спајањем два истакнута левичарска клуба: јакобинаца и кордиљера. У почетку су јакобинци били умерени републиканци, а кордиљери радикални популисти. Међутим, крајем 1792. године Жорж Дантон, вођа кордиљера, жели да се измири са жирондинцима што је изазвало раскид са Робеспјером. Још један од вођа Монтање био је и Жак Ебер, вођа "Ебертоваца" који се залагао за прогон свих не-монтањара и дехристијанизацију Француске. Максимилијан Робеспјер је током јакобинске диктатуре елиминисао најпре Ебертовце (март 1794), а касније и кордиљере (април 1794). Јакобинци су остали једина странка Монтање све до Термидорске реакције. Монтања је дефинитивно уништена до 1795. године.

• Француска револуција
• Француска револуционарна армија
• Наполеон I Бонапарта

• François Furet and Mona Ozouf. A Critical Dictionary of the French Revolution. (Belknap Press, 1989).
• Jeremy D. Popkin, A Short History of the French Revolution, 5th ed. (Pearson, 2009).
• Marisa Linton, Choosing Terror: Virtue, Friendship, and Authenticity in the French Revolution. (Oxford U.P., 2013).
• Morris Slavin. The Making of an Insurrection: Parisian Sections and the Gironde. (Harvard U.P., 1986).
• Peter Kropotkin, Trans. N. F. Dryhurst The Great French Revolution, 1789-1793. (New York: Vanguard Printings, 1927).
• Peter McPhee, Robespierre: A Revolutionary Life. (Yale U.P., 2012).
• Robert J. Alderson, This Bright Era of Happy Revolutions: French Consul Michel-Ange-Bernard Mangourit and International Republicanism in Charleston, 1792-1794. (U. of South Carolina Press, 2008).
• The Editors of Collins English Dictionary. "Mountain (the Mountain)." Collins English Dictionary Online (accessed May 24, 2014).
• The Editors of Encyclopædia Britannica. "Montagnard (French history)." Encyclopædia Britannica Online (accessed May 8, 2014).

Монтањари на Викимедијиној остави.