Мохамед Наџибула

Мохамед Наџибула
Лични подаци
Датум рођења	(1947-08-06)6. август 1947.
Место рођења	Гардез, Краљевина Авганистан
Датум смрти	27. септембар 1996.(1996-09-27) (49 год.)
Место смрти	Кабул, Исламски Емират Авганистан
Професија	политичар
Политичка каријера
Политичка странка	Народна демократска партија Авганистана
Мандати 2. председник Авганистана 30. новембар 1987 — 16. април 1992. Претходник он сам (као председник Президијума Револуционарног већа) Наследник Бурнахудин Рабани председник Президијума Револуционарног већа 30. септембар 1987 — 30. новембар 1987. Претходник Хаџи Мохамед Чамкани Наследник он сам (као председник) генерални секретар ЦК НДПА 4. мај 1986 — 16. април 1992. Претходник Бабрак Кармал Наследник функција укинута

Др Мохамед Наџибула Ахмадзај (пашт. ډاکټر نجیب ﷲ احمدزۍ; Гардез, 6. август 1947 — Кабул, 27. септембар 1996)^[1] познатији као Наџибула или Др Наџиб, био је авганистански политичар и комуниста, секретар владајуће Народне демократске партије Авганистана (1986—1992) и председник Авганистана (1987—1992).

Наџибула, који је пореклом био из паштунског племена Гилзај, образовао се на универзитету у Кабулу и 1975. године стекао лекарску диплому.

Од 1965. је био члан комунистичке Народне демократске партије Авганистана, с временом поставши близак сарадник Бабрака Кармала те члан партијске фракције Парчам. Након Саур револуције 1978. је добио нижи положај у државној управи, али је накратко протеран у егзил након доласка на власт председника Хафизуле Амина из супарничке фракције Халк.

Када је совјетском интервенцијом 1979. Амина сменио Кармал, Наџибула је постао начелник тајне полиције КХАД. На том се месту истакао изузетном бруталношћу, али и ефикасношћу. Након што је Кармал услед неуспеха да савлада муџахедине изгубио совјетску наклоност, Наџибула је 1986. постављен за генералног секретара Партије, а потом је постао и председник. Његов мандат су обележили углавном неуспели напори да муџахединску побуну смири политичким уступцима, што је укључивало увођење вишепартијског система, одустајање од државног атеизма, увођење ислама као државне религије и подстицање приватизације.^[2] Иако су га Совјети својим повлачењем 1989. године оставили без заштите, на власти се одржао још три године, пре свега користећи све већу неслогу међу муџахединским вођама.

С власти је пао након што га је распад Совјетског Савеза крајем 1991. године оставио без савезника,^[3] а у пролеће 1992. је његов генерал Абдул Рашид Достум прешао на страну побуњеника. Наџибула је након тога поднео оставку и склонио се у дипломатску мисију УН. Тамо је остао све док га одатле нису отели талибани након преузимања Кабула четири године касније. Наџибула је заједно са братом кастриран, вучен аутомобилом кроз улице и на крају јавно обешен.

• Braithwaite, Rodric (2011). Afgantsy: The Russians in Afghanistan, 1979–1989. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-983265-1. 
• Clements, Frank (2003). Conflict in Afghanistan: a Historical Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 978-1-85109-402-8. 
• Kakar, Hassan; Kakar, Mohammed (1997). Afghanistan: The Soviet Invasion and the Afghan Response, 1979–1982. University of California Press. ISBN 978-0-520-20893-3. 
• Kalinovsky, Artemy (2011). A Long Goodbye: The Soviet Withdrawal from Afghanistan. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-05866-8. 
• Rasanayagam, Angelo (2005). Afghanistan: A Modern History. I.B.Tauris. ISBN 978-1850438571. 
• Wahab, Shaista; Youngerman, Barry (2007). A Brief History of Afghanistan. Infobase Publishing. ISBN 978-0-8160-5761-0. 

Мохамед Наџибула на Викимедијиној остави.