Муамер Зукорлић
Муамер Зукорлић (Орље, 15. фебруар 1970 — Нови Пазар, 6. новембар 2021) био је српски политичар, председник и главни муфтија Мешихата Исламске заједнице у Србији, универзитетски предавач и публициста.[3] У периоду 2020—2021 обављао је функцију потпредседника Народне скупштине Републике Србије. БиографијаШколовањеРођен је у бошњачкој породици у селу Орље, близу Тутина. Основну школу је завршио у селу Рибариће код Тутина, а затим у Сарајеву Гази Хусрев-бегову медресу. У Константини у Алжиру је 1993. године завршио Исламски факултет, одсек шеријатско право а пост-дипломске студије у Либану.[4] КаријераНакон оснивања Мешихата Исламске заједнице Санџака 1993. године, Зукорлић је изабран за муфтију те реизабран на изборима 1998. и 2003. године. Изабран је за председника и главног муфтију Мешихата Исламске заједнице у Србији 27. марта 2007. године. На ову функцију је поново изабран на изборима у јулу 2008. године. Био је члан је Ријасета Исламске заједнице у Босни и Херцеговини као и оснивач и први главни и одговорни уредник Гласа ислама које се сматра званичним гласилом Исламске заједнице у Србији.[5] Он је био један од иницијатора оснивања Издавачке куће El Kelimeh и мектеба за предшколски и школски узраст. Оснивач је и први ректор Интернационалног универзитета у Новом Пазару и први декан Факултета за Исламске студије.[6] Његова породица је учествовала у нелегалној градњи више објеката.[7] Кандидовао се за реису-л-улему Исламске заједнице Босне и Херцеговине током 2019. године и остварио је друго место током избора.[8] У Новом Пазару је подигао неколико зграда без дозволе за легализацију и илегално је дограђивао постојеће зграде.[9] Био је члан и оснивач Бошњачке академија наука и уметности (БАНУ).[10][11] Оснивач је Свјетског бошњачког конгреса, Бошњачке националне фондације и Матице бошњачке.[12] Преминуо је након што му је позлило током предавања студентима.[13] Зукорлићева породица је током априла 2022. изашла у јавност са тврдњама да је он отрован или храном или тешким металима.[14] Политички ангажманНа првим директним изборима за Национални савет Бошњака који су одржани 6. јуна 2010. године .[15] појединачно највећи број гласова (45—50%) је освојила Бошњачка културна заједница на чијем је челу муфтија Муамер Зукорлић[16] Државни органи су донели одлуку о непризнавању права Бошњачкој културној заједници да самостално формира Национални савет јер није освојила укупну већину гласова. ![]() Упркос овој одлуци Бошњачка културна заједница је прославила победу и извршила конституисање Бошњачког националног вијећа које је на седници одржаној 25. јула 2010. године усвојило декларацију којом се бошњачки народ проглашава конститутивним народом у Србији.[17] Поводом негирања права Бошњачкој културној заједници да самостално формира Национални савет Зукорлић је 15. јуна 2010. дао следећу изјаву:
Мешихат Исламске заједнице у Србији је поводом фото-монтаже, на којој је главни муфтија Муамер Зукорлић приказан у православној свештеничкој одори, објављене у дневном листу Блиц затражио од уредништва и власника листа извињење и „симболичну надокнаду од 100 милиона евра“.[19] Функцију одборника у Скупштини града Новог Пазара обављао је у периоду 2016-2020.[12] Оптужен је за подизање међунационалних тензија, као и за то да је присталица зелене трансверзале.[20] На председничким изборима у Србији 2012. се кандидовао за председника као независни кандидат, а према коначним резултатима освојио је 1,39% гласова.[21] Приватни животИмао је две супруге, које живе одвојено са својом децом — Умеја у стану, а Елма у кући у центру Новог Пазара.[22] Отац му је Мехдија Зукорлић.[23] Имао је осморо деце и седморо унучади.[6] СтавовиТоком ТВ дуела у јуну 2020. Зукорлић је упоредио данак у крви са „слањем деце у Америку на студије”.[24] Зукорлић је 2020. године окривио хомосексуализам и ЛГБТ+ параде поноса за наводно ширење вируса који изазива Ковид 19.[25] У својим говорима и јавним наступа неретко је наступао агресивно спрам државе Србије. У једном говору тражио је права за Бошњаке у Србији и додатну позитивну дискриминацију и поредио свој захтев са начином како се Немци односе према Јеврејима.[26] Дела
Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia