Музеј Семберије у Бијељини

Музеј Семберије
Јавна установа Музеј Семберије
Оснивање	28. октобар 1970.
Локација	Бијељина  Република Српска  Босна и Херцеговина
Број предмета	10.000
Адреса	Карађорђева бр. 2
Веб-сајт	Музеј Семберије Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (26. јануар 2025)

Спољашњи видео-запис

Отворење изложбе "Звуци Прошлости: из колекције радио-апарата Горана Перковића" (23. 9. 2023. године)

Музеј Семберије, пуног имена Јавна установа Музеј Семберије, је градски/завичајни музеј комплексног типа који има археолошку, етнолошку и историјску збирку, са преко 10.000 експоната. Подручје дјеловања Музеја је територија Семберије и Подмајевице.

Археолошка изложба обухвата материјалне остатке цивилизације од неолита до касног средњег вијека, која садржи колекцију средњовјековних натписа са 23 ћирилична натписа на старословенском језику српске редакције, као и колекцију римских камених споменика.

Етнолошка поставка садржи предмете народног живота села Семберије и староградску културу Бијељине.

Историјска поставка има назив "Кад нам прошлост не да мира" и бави се најзначајнијим елементима урбанизације Бијељине од њеног првог помена 3. марта 1446. године, са посебним акцентом на развој града након 1878. године кроз приказ најстаријих профаних и сакралних грађевина, градских цјелина, грађанских друштава, развоја школства итд. Интегрални дио ове цјелине јесте времеплов са најзначајнијим датумима у развитку града од 1878. до 1941. године.

Цјелина је заокружена приказом легата потомака двију од најстаријих српских градских породица Јовичића и Чолаковића. Легати припадају Љубици Јовичић Станчић и Родољубу Чолаковићу и његовој супрузи Милици Зорић Чолаковић.

Традиционалне музејске манифестације су Ноћ музеја, Мајска смотра ликовног стваралаштва ученика, Бијељинско бијенале, Пантелинска изложба и изложба поводом Вишњићевих дана.

Музеј Семберије је смјештен у Карађорђевој улици бр. 2, преко пута трга краља Петра Првог Карађорђевића^[1] у самом центру Бијељине. Музеј "Семберије" се налази у најстаријој згради која у себи садржи 4 изложбене сале површине 105 квадратних метара и једну салу за повремене изложбе.^[2]

Директор музеја је Момчило Копривица. Музеј Семберије дјелује као градски/завичајни музеј Републике Српске за подручје десет општина сјевероисточног дијела Републике Српске, са сједиштем у Семберији.

У просторијама Музеја Семберије се налазила редакција часописа „Гласник“, Удружења музеолошких радника Републике Српске, премјештена је у Музеј Републике Српске. Издавачка дјелатност музеја је врло обимна, као и велика библиотека, фонотека и колекција фотографија.

• Димитрије Чолаковић (1970-1988)
• Мила Станојевић (1992)
• Мр Мирко Бабић (1992-2015)
• Момчило Копривица (2015-2016)
• Мр Радоје Богдановић (2016)
• Момчило Копривица (2016-данас)

Музеј Семберије у Бијељини настао је из Музејске збирке „Семберија“ основане 28. октобра 1970. године. Оснивање Музејске збирке највише је заговарао Димитрије Чолаковић, етнолог и историчар, професор Учитељске школе, касније и први управник Збирке. Од 1972. године Музејска збирка је започела велику акцију прикупљања археолошке, етнолошке и историјске грађе у којој су током наредне деценије, масовно учествовали и становници Семберије и подмајевичког краја. Посебна пажња посвећена је прикупљању покретних културних добара и традиционалног живота и културе народа семберско-подмајевичке области и града Бијељине из времена прве половине 20. вијека.

Музејска збирка је од 1978. године смјештена у згради „Конак“, једној од најстаријих у Бијељини, у којој се и данас налази. У новој згради од 1981. године изложена је нова стална поставка из два дијела – „Археолошки налази на тлу Семберије“ и „Живот и култура народа у Семберији“. Коначно, 2001. године Музејска збирка и званично прераста у Музеј Семберије, а 2005. године постављен је и трећи дио сталне поставке којим је представљен живот градског становништва Бијељине.

Током више деценија постојања Музеја, бројни донатори су допринијели богатству његових збирки, а по значају донација посебно се истичу легати Родољуба Чолаковића, Милице Зорић и Љубице Јовичић-Станчић.^[3]

Стална поставка Музеја Семберије у Бијељини показује богату историју Бијељине, Семберије и Подмајевице.

Стална археолошка поставка, под називом Археолошки налази на тлу Семберије, отворена је за јавност 28. априла 1981. године. Археолошка збирка обухвата налазе од старијег неолита па до присуства Римског царства.^[4]

Археолошка изложба се налази у приземљу музеја и обухвата материјалне остатке цивилизације од неолита до касног средњег вијека. Ту је смјештена највећа и најзначајнија колекција средњовјековних натписа у Босни и Херцеговини и шире са 23 ћирилилична натписа на старословенском језику српске редакције. Ту је и колекција римских камених споменика (Јупитеров жртвеник, камена посуда, двије фигуре лава, стела, статуете и друго) као и налази са најистраженијих средњовјековних локалитета регије као што су Јазбине у Батковићу и Остојићево.

Историјска изложба музеја обухвата историјат Бијељине, почевши од првог помена насеља на овом мјесту (3. марта 1446. године) до 20. вијека.^[5]

Етнолошка изложба обухвата предмете везане за народни живот села Семберије и староградску културу Бијељине.

Колекције су везане за људске дјелатности и начин живота Семберије

• градска и сеоска народна ношња
• занимања (обућарски, ковачки, терзијски, ужарски, ћурчијски, кујунџијски, пекарски и др.)
• приказ кућних предмета (посуђе, намјештај и др.)
• свакодневни предмети везани за обраду земље, сточарство, лов и риболов и др.
• колекција тканине, одјевних и украсних предмета

Плетење је било најзаступљенији вид кућне радиности.

Колекција керамике Хамдије Ресића је колекција више од 150 посуђа сувенирског типа, прикупљених у периоду од 1929. до 1978. године. Колекција је откупљена 1980. године од др Хамдије Ресића, рођеног Бијељинца који је тада живио у Сарајеву. У колекцији су разно посуђе као што су тестије, лонци, ћупови, бардацим ибрици и сл. Као један од најзанимљивијих примјерака из колекције се издваја тродијелна посуда из Кине набављена 1966. године. У музеју је доступно јавности дио колекције.^[6]

Колекција таписерија Милице Зорић Чолаковић је збирка од 17 таписерија коју је умјетница завјештала Музеју Семберија.^[7]

Дио колекције презентован у оквиру дијела архелошке изложбе у приземљу музеја.

• Легат Родољуба Чолаковића и Милице Зорић

Посебно мјесто у фундусу Музеја Семберије припада легату Родољуба Чолаковића и његове супруге Милице Зорић, насталом у периоду 1980-1983-1989. године.

Садржај легата у музеју чине вриједне збирке

• преко три хиљаде књига,
• више стотина документарних фотографија, бројни фото-албуми,
• вриједни умјетнички предмети,
• колекцију стилског намјештаја,
• 17 вриједних таписерија Милице Зорић
• колекцију предмета од стакла и челика, која употпуњује амбијент ентеријера.

У оквиру легата налази се и здање Спомен-дома “Црвена правда” отворено 1982. године.^[8]

• Легат Љубице Јовичић-Станчић

Још давне 1980. године настаје њена прва донација Музеју Семберије. Новим поклонима из 1998. и 1999. године Љубица Јовичић-Станчић уписује се у историју Музеја као велика легаторка. Број преузетих разноврсних употребних и украсних предмета и библиотечких јединица прелази осам стотина.^[8]

Презентација сто педесет одабраних експоната из легата Љубице Јовичић-Станчић дио је сталне историјске поставке од 2005. године и представља драгоцјено свједочанство културне историје ширег географског и друштвеног миљеа у дугом периоду од краја 19. до краја 20. вијека.^[8]

• Легат Марије Рабреновић

Двије године након учешћа на Седмом бијељинском бијеналу (2006.), 2008. године, у истом простору је одржана велика ретроспективна изложба слика и других умјетничких радова Марије Рабреновић када ауторка Музеју Семберије у Бијељини поклања 20 вриједних слика и више десетина стаклених витража, накита и других предмета и тако се уписује у листу бијељинских легатора.

• Легат Радета Бјекића

У периоду 2003-2015. године Раде Бјекић поклања Музеју Семберије вриједан библиотечки фонд од преко 400 наслова, међу којима преовлађују енциклопедије, рјечници француског, енглеског, латинског и српско-хрватског језика. Бјекићева донација Музеју Семберије проширује се у овом периоду и на документарну и фото-грађу, колекцију старе штампе, те различите употребне предмете карактеристичне за период 60-тих и 70-тих година 20. вијека. Већ након првих донација музеју 2003. године, према уговору између дародавца и Музеја Семберије установљен је легат Радета Бјекића.

Музеј има мало двориште иза зраде, зидом ограђеном од улице у којој се налази (пјешачке зоне) с којом је повезана вратима. У лапидаријуму се налазе камени споменици на отвореном са подручја надлежности музеја уз друге индустријске и војне предмете веће величине.

Традиционалне изложбе у Музеју су:^[9]

• Мајска смотра ликовног стваралаштва ученика (24. мај - 24. јун) која се одржава од 1993. године,
• Бијељинско бијенале (двогодишња смотра ликовног стваралаштва Бијељине и сусједних општина) од 1994. године,
• Пантелинска изложба из колекције старих бијењинских породица из историје знаменитих грађевина и значајних појединцаца
• Наградна изложба гусала (од 1995. године) током манифестације Вишњићеви дани (између 1. - 8. новембра)
• Ноћ музеја и сл.

Изложбене активности у Музеју Семберије обављају се по стаљеном плану од 10-так ауторских, повремених и гостујућих изложби годишње.

Ту је и учешће на манифестацијама: Вуков сабор у Лозници, Кнежеви дани у Поповима, Дани поврћа у Црњелову, Сајам шљиве у Угљевику, Сајам пољопривреде у Бијељини, Златни котлић, Ликовна колонија Илијашана, Фестивал изворне музике.

• Током три године сарадње са Музејом Козаре у Приједору реализована је дјелимична обнова и ревитализација музејске поставке Козара у НОР-у у оквиру Националног парка Козара.
• Археолошко ископавање на локалитету Мухарине код Пољопривредног добра у Новом Селу гдје је 2018. године пронађен мушки скелет стар 2.500 година, као и један женски из средњег вијека.^[56]

У музеју Семберије се налазила редакција Гласника удружења музејских радника РС јединог часописа те врсте код нас, а 2011. године публикован је број 8, у тиражу од 300 примјерака.

Посјете музеју су омогућене сваког радног дана од 7.00 до 16.00 часова, осим сриједом када музеј ради до 20.00 часова, а суботом од 10.00 до 14.00 часова. Недјељом је музеј затворен. Улаз је бесплатан за све посјетиоце.

Приземље Музеја је посвијећено сталној поставци археолошке и историјске збирке уз канцеларије и приступ Спомен соби, са лијеве стране. У великој сали на лијеву страну је простор намјењен за привремене изложбе и манифестације По улазу у Музеј посјетиоцима је доступно ограничено подручје за одмор и интеракцију са инфопростором и књигом утисака. Насупрот улазу су и степенције за спрат зграде. Приземље и спрат зграде су повезани степеницама. Спрат Музеја није доступан особама са инвалидима.

На спрату Музеја су двије велике просторије и припадајућем ходнику посвијећено етнолошком одјељењу и легатима са умјетничким колекцијама и историјским артефактима.

Двориште музеја је уређено као лапидаријум, приступ од пјешачке зоне иза зграде. Улаз је бесплатан за све посјетиоце и доступан је стално.

• Изглед Музеја Семберије у Бијељини
• 
• 
• 
• 
• 

• Изглед лапидаријума Музеја Семберије у Бијељини
• 
• 
• 
• 

• Зграда Музеја Семберије у Бијељини
• Бијељина
• Семберија
• Музеј Републике Српске

• Музеј Семберије Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (17. мај 2014) (језик: српски) (језик: енглески) (језик: немачки)
• Агенција за информационо друштво Републике Српске: Музеј Семберије (језик: српски)
• Радио телевизија Републике Српске: МУЗЕЈ СЕМБЕРИЈЕ - 40. ГОДИНА ПОСТОЈАЊА (језик: српски)
• Muzej Semberije на веб-сајту Facebook од 2010.
• Музеј Семберије на YouTube