Музеј независности у Тукуману
Историјска кућа Тукумана, (Casa Histórica de Tucumán) званично Историјска кућа независности) је историјска зграда и музеј смештен у Сан Мигел де Тукуману у Аргентини, изграђена током колонијалног доба. Конгрес Тукумана радио је у овој кући током аргентинског рата за независност и објавио аргентинску декларацију о независности 9. јула 1816. Национализована је деценијама касније, а делимично срушена због лошег стања. Проглашена је националним историјским спомеником Аргентине 1941. године и реконструисана, уз поједностављене детаље у односу на оригинални изглед. ИсторијаГрад Сан Мигел де Тукуман први пут је основан у Ибатину 1565. године. Из стратешких разлога напуштен је и поново основан на данашњем месту 1685. У шпанској колонијалној архитектури постојао је главни трг окружен најважнијим зградама, а град је био организован у мрежу квадрата. Сваки квадрат био је подељен на четири дела. Изглед града основаног 1685. године био је исти као у старом граду. Локација Casa de Tucumán била је у власништву Дијега Басан и Фигероа. Садашњу кућу изградили су 1760. године Франциска Басан и Мигуел Лагуна.[1]  Аргентински рат за независност (против Шпанске империје) започео је 1810. године, а битка код Тукумана вођена је 24. септембра 1812. године, изван града. Породица Лагуна-Басан у то време није живела у кући која је коришћена као касарна за трупе Војске Севера. Влада је успоставила царину и пуковску базу 1815. године, плаћајући за то власницима куће накнаду. Конгрес у Тукуману, са представницима већине провинција Уједињених провинција Рио де ла Плата, почео је са радом 1816. године. Породична традиција је налагала да породица Лагуна Басан кућу поклони држави за Конгрес и да друге породице и верски редови донирају намештај, али историчар Рамон Леони Пинто доказао је 1974. године да је кућа изнајмљена држави и да су намештај израдили робови за тај догађај.[2] Конгрес је почео да ради 1. марта 1816, а аргентинску декларацију о независности издао је 9. јула. Конгрес је наставио свој рад до фебруара 1817, када је премештен у Буенос Аирес.[3]  Када је Конгрес отишао, држава је кућу још увек изнајмљивала за штампарију. Породица се вратила у њу убрзо након тога и издавала је само две предње собе. Кармен де Сабалиа, унука Франциске Басан и Николаса Лагуна, наследила је кућу 1839. године и започела радове на њеној обнови. Влажна клима Тукумана и материјали коришћени за његову изградњу проузроковали су брзо пропадање, а породица није имала новца да је правилно одржава. Кућа је била веома оштећена 1869. године када је Анхел Паганели направио прву познату фотографију.[4] Фотографисао је улазна врата и још једну унутрашњу терасу са „слепим Сабалиама“, слепим ћеркама Кармен.[5]  Аргентински национални конгрес је 1869. године (током председавања Доминга Фаустина Сармиента) санкционисао закон којим је држава овлашћена да национализује кућу и организује одржавање. Национализација је била спор процес, који је 1874. године постигао председник Николас Авеланеда, родом из Тукумана. Канцеларија националних инжењера била је задужена за одржавање и задржала је „салу заклетве“ (салу проглашења независности), рушећи остатак зграде и успостављајући нову, за поштанску службу града. Председник Хулио Архентино Рока, родом из Тукумана, одобрио је пројекат рушења спољне зграде и затварања хале у структуру која би је заштитила од климе. Дворани се приступало из атријума са два барељефа са бочних страна које је направила вајарка Лола Мора, један о проглашењу независности и други о Мајској револуцији (догађају који је започео рат за независност). Сала је постала и локација годишњих прослава годишњице проглашења независности сваког 9. јула, која се нередовно славила од 1817. године.[6]  Кућа независности у Тукуману проглашена је националним историјским спомеником Аргентине 1941. године. Национални представник за Тукуман Рамон Паз Пос послао је Конгресу предлог закона којим предлаже реконструкцију Куће у њен изворни облик. Радови су изведени на основу фотографија Паганелија, архива управе 1870. године и темеља који су још били под земљом. Радови су започели 1942. године, а обновљена зграда отворена је 24. септембра 1943. године (годишњица битке код Тукумана). Нови зидови су направљени од опеке уместо од ћерпича, трска крова била је везана кожом, а врата нису била окречена због недостатка документарних доказа о њиховој изворној боји.[7] Председник Хуан Доминго Перон прогласио је економску независност земље у кући 9. јула 1947. године, након комплетне исплате аргентинског спољног дуга.[8] Субверзивна организација Монтонерос напала је кућу 15. фебруара 1971. године и премазала слогане у главној сали. Надјачали су јединог полицајца који се налазио на локацији, а покрајина је реаговала и послала 2.500 наоружаних полицајаца.[9] ДогађајиГрад Сан Мигел де Тукуман именује се за главни град Аргентине сваког 9. јула од 1992. године. Годишњој прослави проглашења независности присуствују председник Аргентине, гувернер провинције Тукуман, њихови кабинети и специјални гости.[10] Кућа је сада музеј. У кући се сваке вечери одржава звучни и светлосни шоу који поставља сцену за причу о проглашењу независности. Емисија се завршава државном химном испред аргентинске заставе, са обе стране великих рељефа историјских сцена које је извајала Лола Мора.[11]  Двестогодишњица проглашења независности одржана је 2016. године. Америко Кастиља, секретар за културно наслеђе нације, најавио је пројекте за редизајн музеја. Види јошРеференце
Литература
Спољашње везе
|
||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
