Улазни део зграде Музичке школе Коста Манојловић, Земун.Велика концертна сала Музичке школе Коста Манојловић, Земун.Са завршног концерта вртића и забавишта Музичке школе Коста Манојловић одржаног у Земуну, у Дому ваздухопловства 6. јуна2012.
Музичка школа „Коста Манојловић“ налази се у Земуну у Немањиној улици број 9. Школа је једна од највећих музичких школа у Србији.[1][2] Добила је име по Кости Манојловићу,[3] познатом српском композитору, музикологу, првом ректору и оснивачу Музичке академије у Београду. Ученици и педагози ове школе постижу изузетне успехе[тражи се извор] на бројним музичким такмичењима у Србији и иностранству, што установу сврстава у сам врх музичког школства у Србији. Сваког 4. децембра школа слави рођендан - дан рођења Косте Манојловића.
Настава се прво одвијала на првом спрату приватног трособног стана, у Светосавској улици бр. 23 у Земуну, под скромним и тешким условима. Вођење одсека поверено је др Људевиту Кишу (Сомбор1900. - Будимпешта1982), искусном и квалитетном музичком педагогу, који је у школи предавао клавир. Овај изузетни музичар био је уједно и први директор школе. У првој наставној години (1939/1940) било је 42 ђака (29 клавириста, 10 виолиниста, 1 виолончелиста и 2 солопевача).
Просторије зграде Дома културе (данашњи Дом спортова „Пинки“) биле су ново седиште школе 1957. године. Брзо је постала носилац културног живота Земуна, те од 1961. године бива организатор чувених концерата који су имали заједнички назив Земунске музичке вечери, на којима су наступала најпознатија имена класичне музике.
Пошто је 1970. Дом културе порушен, а на његовом месту изграђен данашњи Пинки, школа је добила нову локацију и нову зграду. Са радом је отпочела 6. фебруара1971. године.
Захваљујући високом професионалним нивоу, изванредним резултатима и несебичном ангажовању колектива, 1. децембра1979. године школа прераста у средњу музичку школу.
Две године касније, 1981, школи Манојловић се припаја специјално одељење Музичке школе дома за ученике оштећеног вида Вељко Рамадановић - једина модерна и опремљена музичка школа на територији Србије за слабовиду и слепу децу која поседује неопходну опрему за штампање нота на Брајевом писму.[5]
Музичка школа „Коста Манојловић“ је јединствена средњошколска институција која од 2004. године на посебном одсеку образује ученике за профил дизајнер звука, који је дефицитаран код нас. За те сврхе, школа поседује професионалан тонски студио са рачунарима и свом потребном пратећом опремом. Студио је повезан са концертном салом, што даје огромне могућности снимања у документационе, едукативне и издавачке сврхе.
Музичка продукција и снимање звука
Контролна соба тонског студија.Дизајнер звука у тонском студију за микспултом.
Музичка продукција и снимање звука је новоотворени одсек 2004. године при јединственој средњошколској институцији, у Музичкој школи Коста Манојловић,[8] која на посебном одсеку образује ученике за образовни профил Дизајнерзвука (енгл.Sound designer),[9][10] који је дефицитаран код нас.
Мали аудио миксер.
Ученици овог одсека похађају и новоуведене предмете као што су Савремене хармоније са импровизацијом и оркестрацијом и Савремене MIDI композиције и продукције, што доводи до осавремењивања већ постојећих теоријских предмета у музичкој школи.
Одсек Музичке продукције и снимања звука обуку ученика врши у професионалном тонском студију са режијским столом, висококвалитетним микрофонима, двоканалним и осмоканалним магнетофоном, умреженим рачунарима, синтисајзерима, великом библиотеком музичких фонтова и програма и свом потребном пратећом и неопходном опремом.
Студио је повезан са концертном салом школе у којој се налазе два клавира, што даје огромне могућности снимања солистичке и камерне музике у документационе, едукативне и издавачке сврхе.
У малом студију могућа су наснимавања свих врста.
Sennheiser микрофон за снимање.
Свршене ученике одсека за Музичку продукцију и снимање звука чека читава лепеза послова које могу обављати. Поменимо само неке:
Александар Сердар,[13]пијаниста, концертант светског реномеа. Освојио је много првих награда на значајним светским конкурсима. За собом има пребогату концертну делатност у најугледнијим салама широм света. Одржао је мајсторске курсеве у Ници, Израелу, Орлеану. Професор је на ФМУ у Београду.
Јасмина Трумбеташ, соло-певачица. Она је данас један од водећих сопрана у Београдској опери.
Бојан Зулфикарпашић, познат и као Бојан З, светски признат и познати џезмузичар. Живи и ради у Паризу, и даје концерте по свим светским концертним салама и фестивалима.
Стефан Миленковић[14], наш познати виолиниста. Добитник је многих награда и признања на најзначајнијим међународним такмичењима. Поред бројних концертних турнеја, посветио се и педагошком раду са студентима. Предаје на Juilliard's Delay Institute.
Марко Јосифоски, наш познати виолиниста. Студирао је у Берну. Добитник је многих награда и признања, како у земљи, тако и у иностранству. Наступао је на концертним подијумима готово свих европских земаља. Асистент је на АУ у Новом Саду.
Немања Радуловић,[15] наш чувени виолиниста, изузетни музички таленат и апсолутни слухиста. Студирао у Београду и Паризу. Одржао је невероватно велики број концерата у многим градовима Европе и Америке.
Лидија Бизјак, пијанисткиња. Студирала у Паризу. Завршила постдипломске студије на ФМУ у Београду. Добитница је многих домаћих и иностраних награда и признања. Наступала је много у земљи и иностранству.
Сања Бизјак, пијанисткиња. Студирала на престижном Конзерваторијуму у Паризу у скраћеном року. Победник је многих међународних такмичења. Наступала је у многим већим европским концертним салама.
Жељко Лазић, кларинетиста. Студирао је у Београду и Сиднеју. Ради као композитор и музички продуцент у Тајпеју и Сиднеју. Добитник је многих домаћих и иностраних награда и признања.
Михаило Радовић, виолиниста. Наступа у разним концертним дворанама и криптама Цркви.
Професори школе као аутори музичких уџбеника и издавачи
Овде је дат списак имена професора који су радили у школи од њеног настанка до данас и који су вредно стварали педагошку инструктивну музичку литературу и тиме доприносили обогаћењу наставног процеса свог инструмента, обезбедивши тако неопходну литературу за рад.
Миливоје Ивановић, проф. виолине. Издао је више од 200 наслова и тиме ублажио несташицу нотног материјала дуги низ година, која је врло отежавала рад у музичким школама.
Дејан Марковић, проф. виолине и бивши директор школе. Написао је и објавио 5 уџбеника за свој инструмент. Школе се и данас користе у настави виолине.
Зоран Ракић, проф. хармонике. Написао је 6 уџбеника за хармонику и Збирку етида за средњу музичку школу, које су веома добро прихваћени од стране колега.
Зоран Миленковић, проф. виолине. Повремено је давао своје инструктивне композиције за виолину ученицима да их свирају. Није познато да ли их је објавио.
