Мултидисциплионарност

Мултидисциплинарност представља мешавину различитих дисциплина где свака задржава своје сопствене методе и претпоставке без посредовања других дисциплина. Стручњаци који заједно раде на неком мултидисциплинарном задатку сарађују имајући заједничке циљеве. ^[1]

Мултидицсиплинарност се сасвим јасно разликује од интердисциплинарности према томе који однос имају дисциплине укључене у процес. У мултидисциплинарности тај однос може бити "узајаман и акумулативан али не и интерактиван"^[2], док интердисциплинарност комбинује праксе и претпоставке дисиплина укључених у процес. Дакле, интердисциплинарност подразумева већи степен интеграције.^[3]

Постоји доста примера где се може видети како се нека одређена тема скоро истовремено појављује у различитим дисциплинама. Један од примера био би померање фокуса са "специјализованих сегмената пажње" (усвајање одређене перспективе) ка идеји "тренутне сензорне свести о целини", пажњи ка целовитом пољу/области, осећају за целокупни модел форме и функционисања као једне јединице, илити "целовита идеја о структури и конфигурацији". Оваква парадигма јавља се у сликарству (кубизму), физици, поезији, комуникацији и теорији едукације. Према Маршалу Маклуану, за ову промену парадигме заслужна је смена са ере механизације, која је подразумевала секвенцијалност, ка ери тренутне брзине, која подразумева симултаност.^[4]

Када се термин мултидисциплионарност користи у области здравствене заштите, он означава да специјалисти здравствене заштите различитих професија раде заједно да би пружили дијагнозе, процене и омогућили одговарајући третмане, путем колаборације, где сваки дела у оквиру области за коју је компетентан.