Мусака
Мусака (грч. μουσακάς; рум. musaca; тур. musakka; арап. مسقعة) је традиционално печено јело од поврћа и меса које се претежно припрема на Балкану и на Блиском истоку. На западу се сматра да је мусака изворно грчко јело.[1] Модерни рецепт за грчку мусаку је двадесетих година двадесетог века осмислио грчки кувар Николаос Целемендес.[2] Грчка мусака се састоји од четири слоја: први слој чини кромпир, други слој патлиџан динстан у маслиновом уљу, трећи слој је млевено месо динстано са парадајзом и зачинима, а четврти слој је бешамел сос зачињен мушкатним орашчићем.[3] За мусаку се обично користи млевено јунеће, реће јагњеће или свињско месо. Мусака се обично прави у великим правоугаоним плеховима, пече у пећници и служи топла, сечена на коцке. У Турској се мусаком назива чорбасто јело од патлиџана, парадајза, паприке, бамије, црног и белог лука налик на сатараш или мућкалицу које се служи уз пилав. Турска мусака није слојевита. Румунска мусака се прави од кромпира, патлиџана или купуса. Наизменично се ређају слојеви поврћа и динстаног меса док се посуда не напуни. Понекад се за завршни слој користе презле, а понекад кришке парадајза и рендани сир. Сложена мусака се налије сосом од парадајза стави у пећницу да се запече. Служи се врућа. Египатска мусака се прави од наизменичних слојева пржених патлиџана потопљених у парадајз сос и зачињеног јунећег меса. Јело се пече у пећници и може се јести вруће, али се обично остави око један дан да би се развио укус. Иако је мусака од патлиџана позната и у српској кухињи, у Србији, као и у осталим земљама бивше Југославије, мусака се најчешће прави од кромпира. Мусака од кромпира се састоји од више наизменичних слојева кромпира исеченог на колутове и млевеног меса који се на крају преливају јајима умућеним са павлаком, пече у пећници и служи врућа. Месо може бити јунеће, свињско или мешано. ![]() Српска мусака од патлиџана је битно другачија од грчке.[4] Поред мусаке од кромпира и патлиџана балканска кухиња познаје и мусаке и од многих других врста поврћа попут карфиола, свежих или похованих тиквица, спанаћа, бораније, кеља, прокеља, печене паприке, младог виновог лишћа и зелене салате.[5] Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia